latinica  ћирилица
12/01/2021 |  09:15 ⇒ 11:23 | Аутор: Глас Српске

Народне ношње младог Српчанина освајају регион

Љубав према фолклору и народним обичајима пробудила је креативни дух код младог Српчанина Саше Ивковића (21), који је своје животно опредјељење пронашао у сакупљању и изради народних ношњи са ових простора.
Народне ношње младог Српчанина освајају регион - Фото: Глас Српске
Народне ношње младог Српчанина освајају регионФото: Глас Српске

Као некадашњи члан фолклорних друштава из Српца, а сада студент друге године на Одсјеку етнологије и антропологије на Филозофском факултету у Београду, Саша је стекао богато искуство које је примијенио не само у изради ношњи, већ и аутентичних комада накита, а његови радови су већ изазвали пажњу у цијелом региону.

На десетој јубиларној ревији реконструисаних народних ношњи "Обнављамо баштину" , која се одржава у Трњанима код Славонског Брода, освојио је прво мјесто са српском народном ношњом Сарајевског поља, коју је реконструисао са тимом својих сарадника.

Ревија је ове године одржана онлајн, због епидемиолошких мјера, а награђене су најбоље народне ношње Хрвата, док је Сашин рад однио побједу у категорији ношњи из других земаља.

- У конкуренцији је било још шест ношњи из БиХ, Србије и других земаља, међу којима и једна ношња из Литваније, тако да сам пресрећан што је баш мој рад добио највеће признање. То је ношња која ме је занимала већ дужи период. Већ извјесно вријеме проучавам начине на које је сашивена и украшена. Мјесецима сам радио на изради једног таквог комплета ношње, а финални производ је представљен управо на овој ревији - каже Саша.

Истиче да му је ово био први комплет који је лично сашио, јер се до сада углавном бавио израдом накита за ношњу. Још као основац учествовао је у радионицама израде накита, научивши прво да плете наруквице, а затим постепено савладавајући хеклање перлица и друге технике.

- Доста сам читао о томе, а посуђивао сам и примјерке од колекционара како бих усавршио своје знање. Трудим се да сваки од њих буде досљедан, да изгледа онако како су га правили наши преци, али да сваки буде оригиналан на свој начин. За њима већ влада интересовање људи који се баве фолклором, али немам за сада намјеру да крећем у серијску производњу, баш из разлога како би се задржала њихова аутентичност - прича Саша.

Прошле године је учествовао и на 13. по реду ревији народних ношњи “Бисерна грана”, која се одржава у Футогу, а која је такође одржана онлајн због пандемије вируса корона. Учествовао је и на ревији у Фекетићу код Бачке Тополе, на којој су презентоване ношње младенаца.

- На овим ревијама сам представио ношњу из Српца коју сам прикупљао у протеклом периоду. Ова ношња је специфична јер се у њој преплиће динарска струја народне ношње, која је била карактеристична за ношње из 19. вијека и елементи славонске народне ношње, на коју углавном личе ове у новијем периоду - каже Саша.

Посебно истиче подршку људи који се баве израдом и прикупљањем народних ношњи у цијелом региону, за које каже да међу њима нема сујете и да једни другима активно помажу како би израдили квалитетне радове који ће остати истински чувар културне баштине овог краја.

Саша додаје да се од овог занимања може лијепо живјети ако се пружи максимална посвећеност и на вријеме постави јасан циљ.

- Нема много људи који се баве овим послом и мало је радних мјеста за такву врсту занимања. Себе у будућности видим у неком музеју у којем ћу се бавити проучавањем традиционалних начина одијевања са акцентом на подручје БиХ - рекао је Саша.

Саша Ивковић сматра да се у фолклорном аматеризму на нашим просторима веома мало користи насљеђе из БиХ, јер културно-умјетничка друштва углавном теже играма из Србије и Македоније.

- Зато се трудим да највише пажње посветим ношњама из БиХ које изгледају прелијепо ако се ураде како треба, а уз то имамо широк спектар занимљивих игара. Јако је тешко израдити аутентичну ношњу која се носила прије стотињак година, јер су тада конци били доста тањи, а вез је био јак ситан, тако да су ми радови из тог периода фасцинантни. Они имају своју вриједност и све је већи број људи који се за њих интересује - сматра Саша.