Јован Стерија Поповић: Оснивач српске драме и комедиограф
Иако многи театролози сматрају Стерију оснивачем српске драме, он је много важнији као комедиограф јер се ту огледао његов књижевни таленат.
Комедије "Лажа и паралажа", "Тврдица", "Покондирена тиква", "Зла жена", "Женидба и удадба", "Кир Јања", "Родољупци", "Београд некад и сад" - и данас су редовне на репертоарима српских позоришта.
Послије завршених студија права у Кежмарку у Словачкој, Стерија је радио као адвокат у родном Вршцу, потом је прешао у Србију и постао професор права на Лицеју, прво у Крагујевцу, па у Београду.
Као начелник Министарства просвете Србије обавио је пионирски рад у организовању школства, покренуо иницијативу за оснивање Српске академије наука и уметности, Народне библиотеке и Народног музеја.
Јован Стерија Поповић учествовао је у организовању првог београдског театра, који је отворен извођењем његове трагедије "Смрт Стефана Дечанског".
На почетку је писао под утицајем Лукијана Мушицког и Милована Видаковића, али је "Романом без романа" напустио романтичарску и авантуристичку књижевност.
У комедији, сматрају критичари, Стерија је надмашио све што је у српској књижевности написано прије њега.
Он је писац са великом књижевном културом и први је објективно и критички посматрао савремени живот српског друштва.
У оквиру обиљежавања 150 година од рођења и вијека од смрти Јована Стерије Поповића у Новом Саду је 1956. године основан фестивал "Стеријино позорје".
И данас, овај фестивал, на коме позоришта из земље и иностранства учествују са дјелима српских и страних писаца, важи за најзначајнију позоришну манифестацију у Србији.