Гајанин: Слиједи реализација три капиталне инвестиције
Гајанин је у интервјуу Срни навео да је једна од најзначајнијих инвестиција довршетак објекта у који ће бити смјештени Архитектонско-грађевинско-геодетски и Шумарски факултет, те да се почетак завршних радова на објекту може очекивати на прољеће.
- Очекује нас и реализација пројекта изградње позоришне сцене. То ће бити мултифункционална сала у којој ће се одржавати и остале бројне културне манифестације - рекао је Гајанин.
Он је додао да је трећи пројекат у оквиру капиталних инвестиција - изградња едукативног центра за предшколско васпитање и образовање, у сарадњи са градом Бањалуком, те истакао да је средства за реализацију ових пројеката одобрила Влада Српске.
Гајанин је навео да је план и да се, кроз пројекат енергетске ефикасности, "утопле" зграде које припадају старом кампусу, а у које су смјештени Машински, Технолошки, Економски, Правни факултет, те Шумарски и дио Архитектонско-грађевинско-геодетског факултета.
- Предвиђено је да радови крену на прољеће, а план је и да кроз овај пројекат енергетске ефикасности `утоплимо` и зграду Ректората, као и зграду у којој су смјештени студијски програм Дентална медицина, Медицинског факултета, те зграду Филозофског факултета - rекао је Гајанин.
ВЕЋ ВИДЉИВИ РЕЗУЛТАТИ ОСЛАБАЂАЊА БРУЦОША ОД ШКОЛАРИНЕ НА ДВА ЈАВНА УНИВЕРЗИТЕТА
Гајанин сматра да је на повећање броја бруцоша на Универзитету у Бањалуци утицао и нови Закон о високом образовању, према којем су студенти који упишу један од два јавна универзитета у Републици Српској ослобођени плаћања школарине.
- Сигуран сам да је одлука Владе Републике Српске да преузме финансирање школовања успјешних студената који редовно уписују наредну академску годину утицала на повећање броја студената који су остали да се школују у Републици Српскоj - рекао је Гајанин.
Гајанин је изразио задовољство бројем уписаних студената у ову академску годину, с обзиром на то да број ученика који су завршили средњу школу у Републици Српској опада.
- Tај пад у односу на претходну годину је за око 500 средњошколаца, те смо у складу са тим планирали и упис у ову академску годину. Тако да смо план да се на први циклус студија упише 2.680 студената остварили 80 одсто јер је, након спроведена три конкурса, уписано 2.130 студената - прецизирао је Гајанин.
Он је напоменуо да је то изванредан резултат јер је у неким претходним годинама остварење планираног било око 60 одсто.
УЧИЊЕНО СВЕ ДА ИЗВОЂЕЊЕ НАСТАВЕ ТОКОМ ЕПИДЕМИЈЕ БУДЕ АДЕКВАТНО
Према његовим ријечима, руководство Универзитета и његових организационих јединица учинило је све како би се настава у специфичним условима изазваним вирусом корона изводила на адекватан начин.
Он је навео да се Универзитет, сходно препорукама Института за јавно здравство, опредијелио за извођење наставе на класичан начин.
- Одредили смо мање групе студената, а чак смо успјели и на Медицинском факултету да организујемо, осим теоријске, и практичну наставу у оним дијеловима наставних база у којима нису смјештени ковид позитивни пацијенти - рекао је Гајанин.
Он је истакао да је посебно задовољан што, упркос свим изазовима, наставни процес није угрожен ни на који начин, те да су постигнути и одређени резултати.
- Пандемија нас је присилила да усвојимо неке нове технологије у извођењу наставног процеса, као што је онлајн настава, која је захтијевала да усвојимо платформе за ове потребе - рекао је Гајанин.
Према његовом мишљењу, онлајн настава је била од користи у ситуацијама када није постојала могућност извођења класичне наставе, чија се предност, ипак, мора нагласити због боље интеракције професора и студената.
- Упркос изазовима које је са собом донијела пандемија, ову годину су обиљежиле и значајне инвестиције у научноистраживачку опрему и опремање лабораторија које служе за научноистраживачки рад - рекао је Гајанин.
Он је навео и да је у прошлој години забиљежено повећање удјела практичног дијела наставе, те истакао да Универзитет има неколико уговора и споразума са компанијама у којима студенти стичу практична знања, те самим тим постају компетентнији на тржишту рада.
Гајанин је напоменуо да је пандемија највише утицала на процесе међународне сарадње, те готово да је у потпуности спријечила било какву размјену наставника, студената и особља, али и на одржавање научно-стручних скупова.
- Поједини научни скупови су организовани на онлајн начин, али је највећи број њих отказан, те се чекају повољнији услови за ове активности. И други видови усавршавања у иностранству, као што су постдокторски студији, такође су онемогућени у овим приликама - рекао је Гајанин.