latinica  ћирилица
21/01/2021 |  12:25 ⇒ 12:25 | Аутор: СРНА

Мазалица: Принцип "један човјек - један глас" није могућ у БиХ

СДА ствара заблуду тврдњом да грађански принцип значи "један човјек-један глас", што није могуће у БиХ, изјавио је Срни замјеник шефа Клуба посланика СНСД-а у Народној скупштини Републике Српске Срђан Мазалица, коментаришући изјаву лидера СДА Бакира Изетбеговића да је потребно наћи баланс између етничког и грађанског принципа у БиХ.
Срђан Мазалица - Фото: РТРС
Срђан МазалицаФото: РТРС

Он истиче да је у Представничком дому успостављен баланс од 42 посланика, које су изабрали грађани из два ентитета.

- Наиме, у самом Уставу је наведено да БиХ чине конститутивни народи који су на тај начин изједначени и да би се то промијенило мора се промијенити Устав. Они /из СДА/ би требали бити легалисти и прихватити оно што пише у Уставу - каже Мазалица.

Према његовим ријечима, Парламентарна скупштина БиХ требала би да стави ван снаге наметнуте законе у БиХ, чиме би се ентитетима вратиле одузете надлежности.

Он је рекао да у БиХ постоји баланс између етничког и грађанског принципа, те да је грађански принцип заступљен и у Народној скупштини Републике Српске и у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ.

Мазалица појашњава да су тако њега у Народну скупштину бирали грађани, а он не зна да ли су ти бирачи Срби, Хрвати, Бошњаци или остали, као и да он све њих представља, а Вијеће народа је ту да одлуке за које гласа анализира са аспекта повреде права етничке заједнице.

Реагујући на тврдње лидера СДА Бакира Изетбеговића да нема повратка на изворни Дејтон, које је поводом 25 година Дејтона изнио на конференцији са парламентарцима из групе Европске народне странке у Европском парламенту, Мазалица је нагласио да су у Уставу БиХ експлицитно наведене надлежности које припадају БиХ, док све остале припадају ентитетима.

- Неколицина тих надлежности пренесена је Уставом предвиђеном процедуром. Када су у питању остале надлежности које је доносила Парламентарна скупштина БиХ, наметањем закона кроз дјеловање високог представника, њих би требало ставити ван снаге. Тренутно за то не постоји политичка сагласност у БиХ, што не значи да је некад неће бити - рекао је Мазалица.

Кад је ријеч о Изетбеговићевој изјави да је "под доминацијом Караџићеве и Младићеве стране остављено готово пола територије БиХ, мада Срби у њој чине мање од трећине становништва", Мазалица је нагласио да су прије рата Срби грунтовно имали готово 70 одсто земље у БиХ, те да би, да се ишло тим принципом, Србима требало припасти исто толико територије.

Говорећи о судијама странцима у Уставном суду БиХ, које је Изетбеговић назвао "најпрофесионалнијим и најнепристраснијим" у тој институцији, Мазалица је нагласио да у принципу те стране судије гласају исто као и судије Бошњаци, прегласавајући Србе и Хрвате, због чега су јасне Изетбеговићеве тврдње.

- Колико они доживљавају тај суд као професионалан, довољно говори чињеница да су у њега именовали високе функционере СДА, попут Сеаде Палаврић. Генерално, Уставни суд БиХ нема изразито, строго и стриктно постављене критеријуме које би судије требало да задовољавају да би били именовани - сматра Мазалица.

Према његовим ријечима, њихово именовање је прилично политичко, што је принцип и када се постављају стране судије.

- Стране судије гласају за одређене одлуке супротно пракси у државама из којих долазе, што довољно говори колико су стручни и професионални. Примјер за то је гласање о одлуци о Дану Републике Српске - навео је Мазалица.

Мазалица је истакао да су стране судије из БиХ требале отићи двије, три године након потписивања Дејтонског споразума, јер је у самом споразуму наведено да Парламентарна скупштина БиХ може донијети закон којим ће регулисати њихов одлазак.

- Тада је била процјена да је довољно неколико година њиховог присуства у БиХ, а остали су 25 година. Закон о Уставном суду БиХ требао би регулисати како се доносе одлуке, односно да свака одлука и свака већина укључује представнике сва три конститутивна народа - нагласио је Мазалица.