latinica  ћирилица
27/01/2021 |  11:45 ⇒ 12:59 | Аутор: СРНА

Комеморација српским жртвама у ФБиХ (ФОТО)

Прва комеморација посвећена српским жртвама на подручју Федерације БиХ одржана је испред концентрационог логора "Силос" у Тарчину код Сарајева, у којем је у протеклом рату било заробљено више од 600 српских цивила, од којих су 24 умрла због посљедица пребијања, тортуре и мучења глађу.
Прва комеморација испред концентрационог логора "Силос" у Тарчину - Фото: СРНА
Прва комеморација испред концентрационог логора "Силос" у ТарчинуФото: СРНА

Комеморацији испред некадашњег логора присуствовали су Бошко Томић, изасланик српског члана и предсједавајућег Предсједништва БиХ Милорада Додика, градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић, преживјели логораши, представници Удружења логораша Републике Српске и преживјели логораши.

Присутни су били и представници Борачке организације Републике Српске и борачких организација Источно Сарајево, те Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила.

Ово је прва комеморација испред некадашњег логора, а окупљени цу прислужили 24 свијеће и пред капијом "Силоса" положили 24 жуте руже у знак сјећања на преминуле логораше.

Прва комеморација испред концентрационог логора "Силос" у Тарчину (фото: СРНА)

На данашњи дан 1996. године затворен је концетрациони логор "Силос", којим је управљала такозвана Армија БиХ.

Логор је отворен 11. маја 1992. године у објекту у којем се прије рата чувала пшеница, а затворен је 27. јануара 1996. године, на Свавиндан, односно два мјесеца након што је потписан Дејтонски мировни споразум.

Према свједочењу бивших логораша, "Силос" је имао све елементе злогласног логора из Другог свјетског рата Аушвиц. У "Силосу" је било заробљено 600 српских цивила, од којих су 24 умрла од посљедица физичког злостављања, пребијања, тортура и мучења глађу.

Прва комеморација испред концентрационог логора "Силос" у Тарчину (Фото: СРНА)

У том логору, једном од укупно 126 на подручју ратног Сарајева, углавном су били заробљени цивили са подручја Тарчина, Пазарића и других околних мјеста.

Најмлађи међу њима био је 14-годишњи Лео Капетановић, а најстарији Васо Шаренац који је имао више од 85 година и умро је у "Силосу" на температури која је увијек била нижа за десет степени у односу на спољну.

Тортуре нису биле поштеђене ни жене, од којих је једна била у шестом мјесецу трудноће.

Српски логораши, који су преживјели стравичне тортуре, свједочили су да су тадашњи званичници у влади такозване Републике БиХ долазили у "Силос" и да су били упознати о дешавањима у логору.

Радојка Пандуревић, која је била заробљена у логору "Силос" у ранијем свједочењу за Срну је испричала да је и Алија Изетбеговић два пута био у близини "Силоса".

Бивши заточеник логора смрти Славко Јовичић Славуј, који је био посланик у парламенту БиХ, из "Силоса" је изашао 27. јануара 1996. године.

Он је свједочио да је "Силос" био лабораторија за испитивање људске издржљивости, гдје су муслимански војници и чувари затворенике гледали као животиње које су свакодневно тукли, мучили на разне начине, "убијали" глађу и тровали разним лијековима.