Књига "Лов на стенице" - свједочанство о страдалницима Голог отока
- Збирка је у цјелини посвећена судбинама ибеоваца, страдалника који су на својој кожи осјетили посљератну страховладу Титовог режима у вријеме сукоба са Стаљином, недужних жртава високих политичких игара и суровог партијског апарата, оличеног у затворским батинашима и голооточкој голготи - саопштено је из "Лагуне".
Како даље стоји у саопштењу, ликови и судбине тих страдалника, заједно са ликовима њихових крвника, као и апсурдне околности под којима су хапшени, а деценијама послије одслужене казне праћени и прогањани, чине ову збирку јединственим књижевним свједочанством.
- Наглашено фактографско казивање о Голом отоку, које се често чини нестварнијим од умјетничке фикције, наставио је Михаиловић даље литерарним стазама у књизи 'Лов на стенице', при чему је у основи документарну срж стилистички дорадио и допунио излагањима о позадини људског насиља - ријечи су Роберта Ходела о овој књизи.
О Михаиловићевом дјелу писао је и пјесник Стеван Тонтић.
- Овај писац, чије је искуство скупо плаћено, улази под кожу, улази у душу сваког живог створа о којем приповиједа - казао је, између осталог, Тонтић.
Милета Аћимовић Ивков пише да Михаиловић увјерљиво свједочи о човјеку и његовој судбини, о драматичним настојањима обичних људи да у различитим, често неповољним околностима реализују своју судбину.
- Писац је изградио такав тип прозног описа у коме је чисто приповедање у тој мери доминантно да се може казати како оно представља базични део његовог самосвојног стваралачког обрасца. Због тога се, како је конструисана, међу другим његовим делима битно издваја књига приповедака 'Лов на стенице - забиљежио је Милета Аћимовић Ивков.
Драгослав Михаиловић рођен је 17. новембра 1930. у Ћуприји, у тадашњој Краљевини Југославији. Студирао је на Филозофском факултету у Београду, на Групи за југословенску књижевност и српскохрватски језик. Факултет је завршио 1957. године, али није успио да нађе стално запослење; често је мијењао послове.
Михаиловић је тврдио да је дошао у сукоб с Управом државне безбедности (УДБА) пошто се побунио против хапшења својих другова, који су ухапшени због политичких вицева. Након тога, један свједок је изјавио да се Драгослав Михаиловић од самог почетка опредијелио за резолуцију Информбироа, као и да је изјавио да је Тито "амерички шпијун" те да је партија "ликвидирала СКОЈ". Године 1949. избачен је из кандидатуре за члана Комунистичке партије Југославије, а 15. септембра 1950. је ухапшен. На Голи оток пребачен је 28. фебруара 1951. и тамо је провео 15 мјесеци.
Његова најпознатија дијела су "Кад су цветале тикве", "Петријин венац" и "Чизмаши". Добитник је бројних награда у које се, између осталих, убрајају Октобарска, НИН-ова, Андићева те Награда Вукове задужбине. За књигу "Лов на стенице" својевремено је овјенчан наградом "Бора Станковић".