УХАПШЕНИ ЂУРО БРОДАРАЦ И ВЛАДИМИР МИЛAНКОВИЋ

Бродарац је био ратни шеф сисачке полиције, од 1993. године жупан Сисачко-мославачке жупаније, а у вријеме премијера Иве Санадера савјетник за разминирање. За њихових мандата на подручју Баније ликвидирано је и нестало стотињак српских цивила. Неки су убијани по кућама и двориштима, неки одвођени на егзекуцију. Истрага је била концентрисана на убиства десетак угледних сисачких Срба. Дио убистава догодио се и због пљачке, а неке од тих случајева хрватско је правосуђе већ процесуирало. БРОДАРАЦ И МИЛАНКОВИЋ ОДГОВОРНИ ЗА НАЈМАСОВНИЈИ ЗЛОЧИН? Ђуро Бродарац и Владимир Миланковић највјероватније су одговорни за нестанке и убиства Срба у Сиску од 1991. до 1992. године, када је убијено и нестало на стотине српских цивила, што представља један од најмасовнијих ратних злочина у Хрватској - саопштила је загребачка Иницијатива младих за људска права. У саопштењу се наводи да је Бродарац у вријеме почињења ових злочина био начелник Полицијске управе у Сиску, а Миланковић његов замјеник. Иницијатива позива да се испита улога и осталих особа које су учествовале у извршењу ових злочина, јер сама њихова масовност указује да је у њима учествовала знатно већа група људи. У саопштењу се наводи да је према одређеним индицијама, у Сиску у том раздобљу убијено и нестало до 600 цивила српске националности, што овај скуп злочина чини једним од најмасовнијих почињених у рату у Хрватској. Иницијатива младих за људска права наводи да су Бродарац и Миланковић готово 20 година избјегавали правду, а жртве ових злочина, као и њихове породице нису успијевале да добију никакву сатисфакцију нити признање. У саопштењу се подсјећа да су неке од породица жртава биле приморане да плате високе трошкове судских поступака након што су тражиле накнаду штете због губитка чланова уже породице. Ова невладина организација позвала је хрватско тужилаштво и полицију да додатно истраже околности почињења свих ових злочина и прикупе све релевантне информације како би успјело процесуирање што већег броја злочина почињених у Сиску у овом периоду. Хрватска полиција јутрос је ухапсила три особе због командне одговорности за ратне злочине на сисачком подручју. Ријеч је о Владимиру Миланковићу, ратном команданту специјалне полиције у Сиску и Ђури Бродарцу, тадашњем начелнику ПУ Сисачко-мославачке и још једној особи, јавили су хрватски медији. МАРГЕТИЋ: УБИЈЕНО ИЛИ НЕСТАЛО 595 СРБА Загребачки новинар Домагој Маргетић је 20. априла 2010. године предао Тужилаштву за ратне злочине у Београду сву документацију о свом истраживању у случају ''Сисак'' из 1991. и 1992. године, међу којима су строго поверљиви документи Министарства одбране Хрватске и пописи жртава и убица. Маргетић, који је од 2005. године истраживао злочине у случају ''Сисак'', навео је да је у том периоду убијено или се воде као нестали чак 611 цивила, грађана Хрватске, од чега 595 Срба, 14 Хрвата и два Бошњака. Према његовим сазнањима, ратни злочин над 611 цвивила у Сиску, углавном Срба, током 1991. и 1992. године починиле су двије регуларне јединице из састава хрватске специјалне полиције ''Ханџар дивизија" којом је командовао Екрем Мандал и злогласни ''Вукови'' под командом Жарка Пеше. Он је навео да одговорност за злочин сноси и ХДЗ, пошто је човек преко кога је ишла цела оператива данашњи министар унутрашњи послова Хрватске Томислав Карамарко. Он је изјавио да су јединице које су починиле злочин биле непосредно надређене ратном начелнику Сисачко-мославачке Полицијске управе Ђури Бродарцу. Према Маргетићевом истраживању, од укупног броја убијених и несталих, 129 жртава су били пензионери, 42 су били радници Рафинерије у Сиску, 81 сисачке Железаре, 14 је радило у Пошти, петоро у Пошти у Петрињи, 18 је радило на жељезници, 25 у болници, 68 у фабрици ''Гавриловић'', осморо у Скупштини општине Сисак и деветоро у Скупштини општине Петриња. Међу убијенима било је 120 жена, од којих 26 пензионерки, 87 радница, док за седам жена нема података о радном статусу. ЏОДАН: ИЗБЈЕГЛИ СРБИ ПОЗДРАВЉАЈУ ХАПШЕЊЕ БРОДАРЦА И МИЛАНКОВИЋА Удружењe избјеглих Срба из Крајине и Хрватске поздравља хапшење Ђуре Бродарца и Владимира Миланковића у Хрватској, због почињених ратних злочина над Србима на подручју Сиска, наводећи да су правда и истина понекад споре, али ипак на крају достижне. "Није ми познато како ће се даље одвијати овај судски поступак, али ово хапшење показује да Хрватска помало прикупља снаге да приведе правди лица осумњичена за ратне злочине и људе који су у протеклом рату били на одговорним функцијама", рекао је Срни предсједник овог Удружења Петар Џодан, реагујући на ово хапшење. Џодан сматра да је хапшење Бродарца и Миланковића у Хрватској урађено под притиском ЕУ и да су то активности које су интензивне посебно од када Холандија врши притисак и тражи да се мониторинг проводи над Хрватском у погледу испуњавања европских стандарда у области правосуђа и људских права.