На руководећим позицијама у правосуђу БиХ нема ниједног Србина
Коментаришући ту чињеницу, Лагумџија је рекао да је прије јучерашњих избора на челу ВСТС-а био Србин Милан Тегелтија, да је предсједник Суда БиХ Ранко Дебевец из реда осталих, а главни тужилавц Тужилаштва БиХ Гордана Тадић, која је из хрватског народа.
- Бошњаци већ четири године од када је са функције предсједника Суда БиХ отишла бивша предсједница Медџида Кресо нису имали ниједног свог представника на те три руководне функције - рекао је Лагумџија.
Он је навео да је након Тегелтијине оставке, ову институцију представљала потпредсједница ВСТС-а, која је из реда хрватског народа.
- Након јучерашње сједнице и избора руководства ВСТС-а тренутно српски народ нема ниједног Србина на руководној функцији од ове три позиције на нивоу БиХ. Сматрам да је то избалансирано јер у претходне четири године Бошњаци нису имали ниједног представника - рекао је Лагумџија.
Он је констатовао да је чињеница да на руководној функцији у правосуђу нема нико од Срба, уколико се не рачуна руководство ВСТС-а гдје постоје представници сва три конститутивна народа.
Коментаришући чињеницу да су сва три руководиоца правосудних институција на нивоу БиХ из Федерације БиХ, Лагумџија је рекао да би волио да је ситуација била другачија, али до тога се дошло у процесу избора руководства.
- Кандидати за позицију предсједника осим мене, били су Срђан Форца и Биљана Симеуновић. Десило се то што се десило и ја сам изабран за предсједника ВСТС-а и обавио сам разговор са Форцом кога сам молио да се кандидује за потпредсједника ВСТС, а који је рекао да се не жели кандидовати. Рекао ми је зашто не жели бити потпредсједник и дубоко уважавам његове разлоге - рекао је Лагумџија.
Он је додао да су он и Санела Горушановић Бутиган судије и да од три позиције једна треба да буде из тужилаштва, те да се нико из српског народа који долази из Републике Српске чланова ВСТС није кандидовао, осим Биљане Симеуновић.
Лагумџија сматра да се на руководећим позицијама у правосуђу на нивоу БиХ треба водити рачуна не само о националној него и о ентитетској заступљености, али да је сада ситуација таква каква јесте.
- Једино смо ту ситуацију могли ријешити да се ја не кандидујем и да Форца буде изабран. Када је год могуће и ентитетску заступљеност треба испоштовати, али овдје смо имали такву ситуацију и нисмо могли доћи до другачијег рјешења - рекао је Лагумџија.
Осврћући се на Тегелтијине тврдње да су све одлуке након његове оставке незаконите, те да је и избор новог руководства незаконит и да би могли услиједити судски спорови, Лагумџија је рекао да све што се дешавало око Тегелтијине оставке није до краја нормирано.
- Тадашњи састав ВСТС-а је донио одлуке и ја мислим да су оне биле једино могуће, правилне и да ту у смислу неких негативних реперкусија неће бити никаквих посљедица - сматра Лагумџија.
Говорећи о Ревидираној стратегији за рад на предметима ратних злочина, Лагумџија је рекао да је од 2014. године радио као судија Одјељења један који третира ратне злочине и да ту постоји јако много проблема.
- Раде се и најновији кораци које су предузели Суд и Тужилаштво БиХ у оквиру примјене те стратегије, а то је да су интензивирали процес преношења мање сложених предмета са нивоа БиХ на ниже судове. Око 300 предмета у тој процедури у посљедњих пар мјесеци пренесено је на ниже нивое - рекао је Лагумџија.