latinica  ћирилица
18/02/2021 |  19:03 ⇒ 20:10 | Аутор: РТРС

Евидентан проблем тражења несталих српских жртава (ВИДЕО)

Формирањем Института за нестала лица БиХ, 1. јануара 2008. године, прекинут је процес тражења српских жртава, закључак је окрулог стола о проблемима тражења несталих лица у протеклом рату.
Тражење несталих - Фото: РТРС
Тражење несталихФото: РТРС

Да проблем постоји признао је и представник Института на скупу.

Коликог је обима можда најбоље говори чињеница да се бројеви представника српских институција и удружења и представника Института потпуно разликују.

Марко Грабовац пронашао је брата убијеног у Дому здравља у Дервенти, али до данас није пронашао мајку. Поред свих проблема, каже, алармантни су лоши услови у којима се чувају пронађени земни остаци у Федерацији.

- Ниједан члан Савјетодавног одбора, не гледајући од стране националности, није задовољан сматрајући да не могу посмртни остаци да буду по поду, у неусловним просторијама, гдје могу да улазе и животиње - истиче Грабовац, који је и члан Савјетодавног одбора Института за нестала лица БиХ.

Да проблем постоји јасно говоре бројеви. Још више несклад бројева које дају представници Републичке организације и бх. Института у којем тврде - прошле године ексхумирано је 27 лица за које се претпоставља да су српске националности, истовремено шесторо је идентификовано.

- 7.400 је на нивоу БиХ, од тога према нашим подацима из централне евиденције несталих лица се тражи око 1.300 лица српске националности, то су преостали најтежи случајеви - појашњава Никола Перишић, члан Колегијума директора Института за нестала лица БиХ.

- Према нашој евиденцији, ми још тражимо 1.652 тијела српске националности. У посљедње двије године ми имамо информацију да су свега два тијела пронађена српске националности и кажемо да треба 1. 652 године да би се то реализовало - наводи Вељко Лазић, предсједник Републичке организације погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске.

Процес би могла убрзати примјена Ревидиране стратегије за рад на предметима ратних злочина, када би почела да се примјењује.

Милорад Којић, директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, бошњачку страну оптужује за опструкцију имплементације стратегије, чему, по његовим ријечима, служи и саопштење Удружења мајки енклаве Сребреница и Жепа, које се противе његовом именовању за члана Надзорног тијела за праћење проведбе Ревидиране стратегије и то због негирања геноцида и наводне некомпетентности.

- Ја сам представник институције која се бави тим проблемом, а очигледно да су, што се тиче њих, стручни људи они који желе да прихвате одређене пројектоване истине - додаје Којић.

- За нас је неприхватљиво да било ко други одређује представнике институција Републике Српске изузев институција које су задужене за надзор над провођењем Стратегије - закључује Зоран Тегелтија, предсједавајући Савјета министара БиХ.

Иначе, Ревидирана стратегија за рад на предметима ратних злочина обавезује тужиоце или истражиоце да се у току истраге злочина, приликом саслушавања осумњичених и свједока, баве и питањем проналаска гробница.