ВУЧУРЕВИЋ: СЉЕДЕЋЕ СЕДМИЦЕ САМ НА СЛОБОДИ!

Вучуревић, који је тренутно смјештен у једном београдском хотелу, гдје га посјећује бројна родбина и пријатељи, а највише су са њим његове унуке које студирају у Београду, каже да ни Хрватска ни БиХ немају аргумената на основу којих би му било суђено, те да мирно чека ослобађајућу пресуду. "До недјеље би правосуђа из обје ове земље требало да пошаљу додатну документацију за оптужнице, ако је имају, али је они немају, осим ако се не буду користили лажима и фалсификатима. Ја, међутим, имам и праве и вјеродостојне документе из тога ратног периода који ми гарантују слободу", тврди Вучуревић. Он каже да је у сврху проналажења тих докумената недавно обијена и његова викендица у родном селу Зупци надомак Требиња, гдје је у посљедње вријеме често боравио. "До сада сам доста пута напомињао да имам обимну ратну документацију коју сам склонио у свој родни крај. Највјероватније да је ова прича дошла и до хрватског тужилаштва или до некога ко је заинтересован да уништи доказе моје невиности, па су пронађени неки наши издајници који су, како су ми моји укућани пренијели, обили викендицу из које није ништа однесено, осим што су свуда по поду били разбацани неки папири који су небитни за овај процес", каже Вучуревић и додаје да је његова документација на другом, сигурном мјесту, као и код његових адвоката. Он додаје да папири које посједује недвосмислено свједоче о томе да ни он, нити општина Требиње, не могу бити стављани ни у какав агресорски и злочиначки контекст, јер је рат, како каже, на такозваном дубровачком ратишту започела држава Југославија, а оставила да га доврши требињска општина, за шта су већ осуђени неки ратни команданти. Уједно тврди да општинска власт на ратна дешавања није имала никаквог утицаја, те да након одласка ЈНА са територије општине Требиње ниједан српски војник у овој регији није стао на тло Хрватске, већ је ова држава извршила агресију на територију БиХ и заузела велики дио територије општине Требиње, заробљавајући и одводећи у сплитрку "Лору" и друге логоре Требињце који су бранили своја огњишта. "Врло лако ћу доказати и велику лаж којом ме оптужују да сам учествовао у злочиначком подухвату стварања велике Србије и етничком чишћењу, јер су и Радован Караџић и Биљана Плавшић и Момчило Крајишник одговарали пред Хашким трибуналом у готово свим општинама у Републици Српској, осим Требиња, гдје није запаљен ниједан кокошињац, а камо ли нечија кућа и имовина, а свим људима који су жељели напустити Требиње дате су пропуснице са гаранцијама да им се у путу ништа не смије десити и није им се ни десило", каже Вучуревић. Он је још једном поновио раније дату изјаву да би, уколико буде морао бити изручен, више волио да то буде БиХ него Хрватска, гдје би га, како каже, чекала сигурна смрт, јер га је такозвани Хрватски ослободилачки покрет на два и по мјесеца прије почетка рата већ био осудио на смртну казну, а на њега је тада покушан и атентат. Иако му се све десило, у најмању руку неочекивано, што је у једном моменту погоршало и његово здравствено стање, Вучуревић каже да му је сада, у неку руку, и драго што је ухапшен и што му је на тај начин дата могућност да одбрани, не само своју част и образ, већ, како каже, и Требиња и цијеле Републике Српске. Криво му је, додаје, једино што су поједини новинари неке његове изаве извлачили из контекста, тврдећи да је најавио тужбу против Србије и да је у несугласју са својим адвокатима. "Ја могу да захвалим и својим адвокатима и нашем амбасадору у БиХ Бориши Арнауту, који ме је у притвору посјетио барем десет пута и који ми је и у Шапцу и овдје у Београду у свему био изузетан ослонац, Српској православној цркви и још неким институцијама, иако, осим декларативне подршке, нисам добио помоћ од моје Републике Српске, када је материјална подршка у питању, иако је до сада моја породица имала огромне материјалне издатке", каже он. Вучуревић, коме је боравак у притвору пореметио и здравствено стање, сада, тврди, осјећа се изузетно добро, што је потврђено и љекарским прегледом који су у четвртак обавили стручњаци на ВМА Београду. Ипак, додаје на крају, боравак у притвору је искористио и за писање своје, тринаесте књиге "Успони и посрнућа српскога народа у пјесми и бесједи", која је дата у штампу, а у продају ће бити пуштена, како каже, када он буде пуштен на слободу.