Тегелтија: Набавка вакцина је најактуелнији, али не и највећи проблем
Тегелтија је изразио увјерење да ће БиХ убрзо имати довољно вакцина за грађане, те подсјетио да су одлуку о начину набавке вакцине донијели заједно сви у БиХ у сарадњи са Свјетском здравственом организацијом /СЗО/ на препоруку људи задужених за здравствени сектор.
- Уз сагласност влада ентитета и Савјета министара опредијелили смо се да уђемо у глобални систем "Ковакс" јер је наше становиште, то понавља и СЗО, да вакцина треба бити глобално власништво и да само на тај начин можемо ријешити овај глобални проблем.
Други наш избор снабдијевања био је договор са ЕУ и кроз та два система смо врло јасно договорили више од два милиона доза вакцина за грађане БиХ. За то смо обезбиједили финансијска средства, ланце снабдијевања и све што је потребно у тако великом обиму. У тренутку кад су се те одлуке доносиле, била је процјена да је то најбољи избор - појаснио је Тегелтија.
Он је додао да је и преовладавало становиште да се треба фокусирати на вакцине које ће одобрити СЗО и Европска агенција за лијекове.
- Послије се показало да су најважнији играчи у овом послу вакцину претворили у чисто трговачку тржишну робу и да ће 'Ковакс' успорити снабдјевање. Највећу, чини ми се, цијену промјене начина расподјеле је платила ЕУ. Иако је у самом почетку пандемије ЕУ дјеловала мало збуњено и доносила неке непопуларне одлуке, послије је то исправљено и мислим да ће проблеми у наредним седмицама бити превазиђени - нагласио је предсједавајући Савјета министара за мазагин "Дани".
Он је подсјетио да је "Фајзер" обећао да би до краја марта могао да испоручи једну количину вакцина које нису из система "Ковакс", те да очекује у скором временском периоду око 27.000 ових вакцина.
Тегелтија је рекао да не постоји технички проблем увоза вакцина, њиховог чувања, транспорта, нити финансијских средстава за њихову куповину, те да је у овом тренутку објективни проблем што вакцина нема довољно да могу да се купе.
Осврћући се на економске посљедице пандемије вируса корона, Тегелтија је нагласио да су многи закони у надлежности ентитета и да је у тој сфери интервенција и помоћ са нивоа БиХ много мања.
- Али свакако редовно пратимо и радимо све оно што је потребно заједнички да урадимо, све до наше одлуке да средства која смо у буџету планирали за подршку привреди, уступимо ентитетима. Направљени су грејс периоди за плаћање кредита, ентитети су дали гаранције па су привредни субјекти повукли нова кредитна средства како би одржали производњу, али то су терети који стоје и које ће привреда у једном тренутку морати да плати, тако да морамо процијенити и бити спремни да интервенишемо у дијелу заштите домаће производње, односно сектора који могу бити угрожени нелојалном конкуренцијом - рекао је он.
Тегелтија је подсјетио да је прошле године обезбијеђено око 42 милиона КМ прерасподјелом у буџету заједничких институција.
- Од та 42 милиона два смо одвојили за транспорт, складиштење и чување вакцина, цјелокупни терет тог посла смо преузели на заједничке институције. Од преосталих 40 милиона, 13 смо директно дали здравственом сектору, клиничким центрима у Сарајеву, Тузли, Бањалуци, Мостару и болници у Брчком. Остала смо ставили на располагање ентитетима који су их у значајнијој мјери такође дали здравственом сектору - указао је он.
Према његовим ријечима, у Нацрту буџета за 2021. нису планирана средства за ту намјену и то је био један од разлога зашто министри из Републике Српске и он, као предсједавајући, нису гласали за тај буџет.
- Били смо спремни да разговарамо о мањем износу, али наше је становиште да заиста није добро да не планирамо бар 50 одсто средстава која смо имали јер ће 2021. године потребе бити најмање једнаке онима у 2020, ако не и веће - оцијенио је Тегелтија.
На питање зашто Савјет министара не користи више механизме да помогне привреди, Тегелтија је рекао да инструменти које имају су у области спољнотрговинске и царинске политике, а у области индректних пореза су подијељени са ентитетима.
- Процјена је била да све краткорочне интервенције у Закону о индиректним порезима доносе више штете него доброга. У области царинске политике сваке године ослобађамо царине увоз одређених компоненти, а сматрам да БиХ од свог оснивања до данас није довољно искористила механизам који говори о заштити домаће производње - појаснио је он.
Нажалост, додао је Тегелтија, ту увијек постоји проблем зато што се не постигне консензус.
- Ја сам против затварања граница, сувише смо мали да би могли бити затворена економија, али мислим да би неке наше секторе могли боље заштитити уколико би било консензуса унутар БиХ, јер у једном дијелу БиХ имате људе који се баве примарном производњом, с друге стране имате прерађиваче који нису посебно заинтересовани за примарну производњу све док имате неограничен и слободан увоз - рекао је Тегелтија.