latinica  ћирилица
27/02/2021 |  09:20 ⇒ 11:21 | Аутор: Глас Српске

О Трговској гори и у Бриселу?

БиХ мјесецима безуспјешно покушава да одврати Хрватску од намјере да у непосредној близини границе и слива ријеке Уне гради одлагалиште радиоактивног отпада и истрошеног нуклеарног горива из електране "Кршко", а сада озбиљно намјерава да ово питање дигне на виши ниво, те затражи помоћ и разумијевање званичног Брисела, пише Глас Српске.
Трговска гора - Фото: Press
Трговска гораФото: Press

Домаће институције формирале су неколико радних тијела чија је мисија да сагледају сву проблематику и доступну пратећу документацију Хрватске о идеји, чија је реализација почела, а односи се на изградњу складишта на Трговској гори, односно локацији бивше касарне Черкезовац на подручју општине Двор.

Глас Српске наводи да је највећа одговорност је на члановима Координационог тијела, Експертског и Правног тима, који су досадашње резултате рада сажели у извјештај који ће ускоро бити и званично упућен надлежнима у Савјету министара БиХ, а све с циљем, како кажу, креирања што бржег одговора домаћих институција.

Генерални став је да БиХ треба да учини све како не би дошло до изградње спорног одлагалишта у непосредној близини границе.

Након што су детаљно размотрени документи које су хрватске институције објавиле на званичним интернет страницама, став Експертског тима је да радиоактивни отпад, како је планирала Хрватска, када се довезе једном на Трговску гору, ту трајно и остаје.

Савјету министара су, између осталог, предложили да задужи Дирекцију за европске интеграције БиХ да информише Европску комисију и челнике Делегације ЕУ у БиХ да је Хрватска расписала јавне набавке за неопходне радове како би се урадила студија утицаја на животну средину без узимања у обзир територије БиХ.

- Упућена је молба Европској комисији да помогне унапређењу неопходне комуникације између БиХ и Хрватске, као и координацију приликом нултог мјерења радиоактивности у животној средини - истакнуто је у документу.

Марио Црнковић, предсједник удружења "Грин тим" које активно учествује у раду домаћих институција и тимова, истакао је у петак за Глас Српске да је, без обзира на то што су и поједини званичници, као и невладин сектор у више наврата упознавали водеће људе Европске комисије у БиХ, те смо сигурни да наведени имају потребну базу знања од случају Трговска гора, веома важно да се институционалним путем ово питање стави на дневни ред.

- Нипошто не смијемо дозволити банализацију случаја, те потенцијално пребацивање на поље ко има већи дипломатски утицај. Овдје је ријеч о томе да ни по коју цијену, како због свих нас, тако и због других држава које ће се наћи у сличној ситуацији, не смијемо дозволити реализацију идеје депоновања радиоактивног и других опасних отпада на границу између двије земље, у случајевима гдје не постоји консензус - навео је. 

У документу о раду тимова, који је достављен у фазу консултација, пише и да је потребно да Министарство иностраних послова БиХ званично упути захтјев за достављање документације у вези с процјеном локације и изградњом складишта и одлагалишта на Трговској гори, те да Савјет министара БиХ констатује да Хрватска није званично доставила било какву документацију у вези с процјеном локације и изградњом складишта и одлагалишта.

О озбиљности намјера сусједне Хрватске говоре кораци које су предузели. Тамошња Влада је 2018. године усвојила Национални програм спровођења Стратегије збрињавања радиоактивног отпада, искоришћених извора и истрошеног нуклеарног горива, а у фебруару 2019. касарну Черкезовац су хрватске оружане снаге предале на управљање Центру за збрињавање радиоактивног отпада, пише Глас Српске.