latinica  ћирилица
05/03/2021 |  09:17 ⇒ 10:48 | Аутор: РТРС

Потресна порука владике Теодосија: "Радује се небо, Амфилохије чека свог Атанасија"

Епископ рашко-призренски Теодосије је, поводом упокојења владике Атанасија, објавио да ће га сви памтити као човјека који је душом и срцем дисао за Косово и Метохију. "Радује се небо, митрополит Амфилохије чека свог сабрата Атанасија", навео је епископ Теодосије.
Владика Атанасије на Космету (Фото: eparhija-prizren.com) -
Владика Атанасије на Космету (Фото: eparhija-prizren.com)

Опроштај епископа Теодосија од блаженопочившег владике Атанасија, који је објавила Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска, преносимо у цијелости:

- Свештенство, монаштво, вјерни народ, посебно од владике толико вољена дјеца Косова, Метохије и старе Рашке увијек ће памтити блаженопочившег владику Атанасија као нашег истинског оца, учитеља, човјека који је свим душом и срцем дисао за ове мученичке крајеве.

Саучествујемо у тузи са драгим нам братом владиком захумско-херцеговачким Димитријем, бившим епископом херцеговачким Григоријем, а сада архипастиром наше Цркве у Њемачкој, свештенством, монаштвом и вјерним народом Херцеговине, коју је владика Атанасије својевремено подигао из пепела и учинио виноградом Господњим, који је и Херцеговце и нас овдје увијек учио још од наших студентских дана, као чадо блаженог старца Св. Јустина, како да вјерујемо у Христа Господа и како да му служимо.

Радује се небо и Господ и Сабор светитеља примајући у своје наручје истинског сина Светог Саве, свједока и мученика љубави Христове, који је са нама цијели наш живот био у свакој тузи и у свакој радости. Доносио нам је увијек благовијест Еванђеља, радосне вијести да је Христос страдао и васкрсао, да је наш живот на земљи страдање и васкрсење, да је смрт побијеђена једном за свагда.

Памтићемо га као духовника и великог богослова, оца и утјешитеља сиротих који у себи никада није имао туге безнађа, већ само радост Господа, за кога је свим срцем живио и коме је коначно отишао у загрљај, придружујући се свим светима, посебно великим светилницима наше Цркве који су просијали на Косову и Метохији.

Радује се вечерас Сабор српских патријарха и архиепископа пећких, радује се вечерас Св. Краљ Дечански, хорови подвижника и мученика, звоне звона туге и радости у манастирима Пећкој Патријаршији, Грачаници, Призрену, Архангелима, Дечанима, Девичу широм Поморавља, у старом Расу, Црној Реци, Сопоћанима, Бањској, Соколици и гдје год је наш свети владика ногом крочио, а обишао је сваки крај Косова и Метохије, знао је свако село, свако црквиште и све је биљежио, чувајући помен на оне који су пострадали за Христа, посебно нове косовске мученике Босиљке, Григорија, Василија, Харитона и Стефана...

Радују се мученици јама у Јадовну, Пребиловцима и Јасеновачки новомученици дочекујући онога који је својим неуморним трудом биљежио њихов подвиг и обишао сваку јаму и свако мјесто гдје се страдало за Христа и у Царство Божије узносило.

Тугује и пјева данас Призренска Богословија у којој је ђаке богослове са љубављу учио Христовој истини, а васпитавао их је не на мудрости овога свијета, већ истинској мудрости у Христу, мудрости да је љубав према ближњем мјерило наше љубави према Богу, како нас је све научио наш велики Св. Ава Ћелијски, говорећи да се истинско Богољубље препознаје у Човјекољубљу. Као његов посебно драг ученик и духовни син, владика Атанасије примио је, с правом се може рећи, посебан дар од свога старца и предао га нама у насљеђе, надахнуо нас христочежњивом љубављу великог ћелијског пустињака, охрабрујући нас и подсјећајући да пут ка Васкрсењу једино иде преко Крста, да све невоље овога свијета не могу бити јаче од љубави и вјере у Христа Спаситеља.

Сада у Небеским обитељима радосно се спрема мјесто за још једно светило наше Цркве, гдје га чека његов сабрат Св. митрополит цетињски Амфилохије да заједно молитвено крепе нашу Цркву и народ у свим невољама и страдањима која нам предстоје. Њихов загрљај и љубав залог су наше наде да неправда овог свијета никада не може бити јача од радости Господње.

Благодаримо коленопреклоно блаженопочившем владики Атанасију на његовом дару, прије свега што смо га познавали, што нам је давао цијелог себе, што нам је показао пут Христов. Он нас је научио епископском служењу као први мјестобљуститељ наше Епархије, он је био ту да залијечи ране након одласка брата кога никада није прежалио. На крају земаљског живота понио је крст љубави састрадавајући, као и покојни митрополит Амфилохије свима који страдају и пате од пандемије корона вируса.

И тај крст је примио као дар као и све друго у животу, носећи га у вјери, и трпљењу, дијелећи и у посљедњим тренуцима страдање оних којима је посветио свој живот служењем Господу, неуморним пастирским радом, учећи посебно нас архипастире да је истинско служење, бескрајна жртва и давање цијелога себе за Христа и ближње, бескрајно праштање и састрадавање свакој слабости људској и изнад свега љубав Христова која нема краја.

Иако сами нисмо у могућности због болести вируса корона да будемо у овим тренуцима уз његов блажени одар молитвено из болничке стојимо са воштаницом наше смирене молитве заједно са нашим свештенством, монаштвом, дјецом и вјерним народом, са цијелим његовим Косовом и Метохијом, Рашком уз нашег драгог владику испраћајући га радосном пјесмом Васкрсења Христовог.

У блаженом уснућу, вјечни покој подај Господе уснулом слуги твоме и оцу нашем Атанасију епископу и учини му вјечни спомен.

ВЈЕЧНИ СПОМЕН, ВЈЕЧНИ СПОМЕН, ВЈЕЧНИ МУ СПОМЕН и ЦАРСТВО НЕБЕСКО!"