latinica  ћирилица
07/03/2021 |  10:50 ⇒ 11:13 | Аутор: СРНА

Митровић: Када жртва насиља не сарађује, ми смо немоћни

Највећи проблеми у процесуирању кривичног дјела насиље у породици су одустајање жртве од свједочења, као и прикупљање других доказа којима би се квалитетно задокументовала пријава, изјавио је главни тужилац Окружног јавног тужилаштва Приједор Младен Митровић.
Младен Митровић - Фото: СРНА
Младен МитровићФото: СРНА

- Њеним одустајањем нама су, у већини случајева, руке везане. Без сарадње жртве са органима гоњења субјекти заштите су готово немоћни - рекао је Митровић Срни.

Он је подсјетио да су, према Закону о кривичном поступку, привилеговани свједоци брачни и ванбрачни супружници, сродници у правој линији, сродници у побочној линији до трећег и сродници по тазбини до другог степена.

- Привилеговани свједок има право да одбије да свједочи и не смије се утицати на такву његову одлуку. Ми смо у неколико наврата добили ослобађајуће пресуде гдје је жртва одбила свједочити у фази са главним претресом пред судом. У таквим случајевима ми не можемо корисити ни њен ранији исказ као најјачи и најмјеродавнији доказ, као ни друге доказе који су везани за њен исказ или су из њега проистекли. У таквим околностима суд доноси ослобађајућу пресуду због недостатка доказа - навео је Митровић.

Према његовим ријечима, Истанбулска конвенција је имплементирана у домаће законодавство, предвиђена је одговарајућа правна заштита жртава и прописани су поступци свих субјеката заштите - од центара за социјални рад, преко полиције и тужилаштава до судова, а од посљедњих измјена Закона о заштити од насиља у породици, који је на снази од 1. маја 2020. године, искључен је прекршај и свако насиље у породици је кривично дјело.

- Прописи су уредили ову област, али, суштински, суочавамо се са проблемом и након што је комплетан систем ангажован у заштити жртве и процесуирању дјела. У средини гдје се, нажалост, насиље "у своја четири зида" сматра готово нормалним, знатно је отежана примјена закона јер не само да жртве насиља врло често након поднесене пријаве одустају од свједочења против извршиоца него чак у неким случајевима стају у заштиту извршиоца - оцијенио је Митровић.

За доказивање насиља у породици важи општи стандард као и за свако друго кривично дјело, гдје се тужилац не руководи емоцијама већ доказима на основу којих се може подићи оптужница, ићи на суд, заступати оптужница и довести до осуђујуће пресуде, а изнимно су ријетки случајеви гдје се у томе може успјети ако жртва насиља одбије свједочење.

- Жртву је брачни партнер пред малим дјететом тукао и пријетио ватреним оружјем. Она је пријавила насиље, сачињена је службена документација и обављен љекарски преглед. Извршилац насиља је лишен слободе и суд је одредио притвор до 30 дана. У претресу куће нађено је још оружја које је крио. Док је био у притвору, жртва је у два наврата тражила да одустане од пријаве и да не свједочи против свог брачног супружника. И поред тога, с обзиром на то да је тужилаштво прикупило довољно доказа и без њеног свједочења, против извршиоца насиља је подигнута оптужница - подцртао је Митровић.

Готово да је правило да жртва сарађује када трпи највеће насиље и најјачи страх, а да одустаје од свједочења кад се ситуација мало смири, кад насилник једно вријеме не показује агресивност, кад због страха за егзистенцију свјесно пристаје на насиље, сматрајући га "мањом штетом" од оне која би настала подношењем пријаве, поготово ако имају заједничку дјецу.

- Не бих да ме се погрешно схвати да кривим жртве. Има код њих подсвјесне жеље да се то више не деси и оне дубоко желе да вјерују да се насиље неће поновити, тако да и, повлачећи се, оне уствари убиједе себе да проблем ни немају, а притом имамо примјера гдје се и по четири пута процесуирало насиље са истим извршиоцем и истом жртвом и да је сва четири пута жртва одсутајала. Она на то има право - додао је Митровић.

Од почетка рада најмлађег тужилаштва у Српској 2017. године до краја јануара ове године у раду је било 959 предмета насиља у породици, од којих је дио процесуиран прекршајно. У 49 случајева одлучено је непокретање истраге, 29 је ријешно на други начин, наређено је 365 истрага, а оптужнице су подигнуте у 126 предмета. Тренутно у раду је 159 предмета.

- Од тих 126 подигнутих оптужница, 90 је завршено осуђујућим пресудама. Међу њима је 67 условних казни, 15 новчаних и осам затворских. Десет одсто осуђујућих пресуда од укупног броја пријава је у овој области велики успјех, као и однос осуђујућих пресуда и подигнутих оптужница. Све што смо оптужили, довели смо до краја, а ослобађајуће пресуде су посљедица недостатка доказа усљед одбијања жртве да свједочи и недостака материјалних доказа којима би се потврдило физичко или психичко насиље - прецизирао је Митровић.

Затворске казне крећу се у распону од три мјесеца до двије године и два мјесеца, а условним казнама се може постићи специјална и генерална превенција у блажим облицима насиља, па је чак било и споразума о признању кривице, руководећи се тиме да је таква казна најбезболнија и довољно упозоравајућа да се насиље, у великом броју случајева, не понови.

- Нажалост, у посљедње вријеме имамо много пријава у овој области. Сви треба да радимо на сузбијању ове негативне друштвене појаве кроз прописе и кроз рад свих субјеката заштите, и превентивни и репресивни. Жртвама треба да помогнемо на адекватан начин, а извршиоцима да поручимо да насиље није рјешење - закључио је Митровић.

Град Приједор једна је од 11 локалних заједница у БиХ које у сарадњи са Агенцијом УН за родну равноправност и оснаживање жена /УН Wомен/ у БиХ реализују пројекат "Јачање улоге локалних медија у превенцији насиља над женама и насиља у породици у БиХ" који се одвија уз подршку Шведске.