Додик: Од значаја да НСРС заузме став о продужењу мандата високог представник (ВИДЕО)
- Ова разматрања и заузети ставови не би требало да буду, и нису, у вези са персоналним рјешењем, већ искључиво за опстанак високог представника по Анексу 10 Дејтонског споразума. С тим у вези, промишљања и дискусија нису у вези са предложеним кандидатом. И господин Кристијан Шмит, као званичник са богатом биографијом, пријеко потребним познавањем права и уставних специфичности сложених земаља, те очигледно добрим намјерама, без обзира на личне квалификације, у улози високог предаставника једноставно више није ни потребан нити користан за БиХ - појаснио је Додик у обраћању посланицима Народне скупштине Српске.
Он је нагласио да суштинска промјена, која ће се огледати у потпуном преузимању одговорности за постизање договора о начину функционисања државне заједнице, мора лежати на изабраним представницима конститутивних народа од којих се ниједан не би смио заносити постојањем подршке у одређеним актерима међународне заједнице.
- Све док постоје наде да ће нека страна сила или међународна заједница моћи да на било који начин, похвалама или пријекорима, подршком или осудама било које од страна, замијени неопходне унутрашње договоре оних који чине БиХ и живе у њој, неће бити могуће очувати државну заједницу БиХ састављену у Дејтону - истакао је Додик.
Управо због очекивања да ће њихове политичке циљеве бранити неко други, конкретно високи представник, рекао је Додик, бошњачка политичка елита, без обзира на партијску припадност, није промијенила свој приступ и поглед на БиХ од 1995, неки чак од 1992. године.
Додик је истакао да то говори да је институција високог представника суспендовала могућност договора, јер један од три конститутивна народа није показивао спремност и вољу за компромисом.
- Ако се осврнемо на антиуставне и све друге одлуке високог представника у посљедњих 26 година видјећемо да ниједна није била у супротности са жељама политичких представника Бошњака. Цијеним да је било поштеније и коректније и сврсисходније да су у протеклих 26 година преговарали Срби, Хрвати и високи представник - рекао је Додик.
Он је навео да је постављање високог представника затражило пет страна - потписница Анекса 10 - Република Хрватска, Савезна Република Југославија, данас Србија, Република БиХ, која више не постоји, Федерација БиХ и Република Српска.
Према његовим ријечима, Анекс 10 закључен је с циљем дефинисања кључних области и механизама за спровођење цивилних аспеката мировног рјешења.
У члану 1.2. Анекса 10 констатовано је, додао је Додик, да "у погледу сложености са којима су суочене, стране траже постављање високог представника који ће бити именован у складу с релевантним резолуцијама Савјета безбједности Уједињених нација, како би помогао странама у њиховим напорима да мобилишу, те по потреби координишу активностима организација и агенција које су укључене у цивилне аспекте мировног рјешења".
Он је нагласио да је за именовање високог представника неопходна сагласност свих пет страна-потписница.
- У случају именовања првог високог представника, Карла Билта, обављене су консултације са властима у БиХ, након чега је именовање потврдио Савјет безбједности Уједињених нација. Већ приликом именовања наредног високог представника, Карлоса Вестендорпа, 'именовање' је извршио Управни одбор Савјета за имплементацију мира закључцима конференције из Синтре, које је потом потврдио Савјет безбједности УН. И након тога, низале су се бројне неправилности, па је Управни одбор Савјета за имплементацију мира извршио именовање кандидата номинованог од ЕУ која није страна Анекса 10 и нема никакву надлежност у овом поступку - појаснио је Додик.
Он је подсјетио да је ова пракса преузета и у случају именовања Волфганга Петрича и Педи Ешдауна, да би код именовања Кристијан Шварц-Шилинга чак изостала потврда Савјета безбједности УН.
- Именовање наредног високог представника Мирослава Лајчака 'поздрављено' је од Управног одбора Савјета за имплементацију мира, а потом је дата сагласност Савјета безбједности. Дакле, опет незаконито именовање и не зна се ни ко га је заправо именовао - рекао је Додик.
У сваком случају, истакао је Додик, не постоји документ који даје надлежност било коме осим странама-потписницама да траже, односно номинују кандидате, а нарочито не Управном одбору Савјета за имплементацију мира, који није никаква категорија из Дејтонског споразума.