Стевандић: Опозиција негласањем послала поруку подршке ОХР-у
Стевандић је изјавио Срни да је већина посланика гласала за закључке у вези са оцјеном рада високог представника, те тиме потврдила став да Српској треба дати активну позицију приликом именовања или покушаја именовања новог високог представника у БиХ.
- Колеге из опозиције су дискутовале против ОХР-а и високог представника, али су напустили сједницу да би избјегли гласање - рекао је Стевандић.
Он је додао да је та порука демаскирала њихов политички став према ономе што је садашњи високи представник покушао да најави, односно да користи бонска овлаштења.
- Говори и о томе да би они радо обављали функције за које их није изабрао народ, него ОХР - рекао је Стевандић.
Он је додао и да су посланици из опозиције ОХР-у поручили да би они прећутно одобрили смјене високих функционера Републике Српске уколико би ОХР покушао то да уради.
- То само говори да они нису примијетили да се у задњих 20 година много тога промијенило, па и могућности да ОХР ради такве недемократске и султанске ствари - рекао је Стевандић.
Он је навео да је 21. вијек и да су Срби спознали своју снагу и важност и дјелују институционално преко Народне скупштине Српске.
Стевандић је изразио наду да ће порука послата из Народне скупштине доћи и до Савјета безбједности, гдје је дошло вријеме да се афирмише оно што говори Република Српска и да се о томе говори као о чињеници.
- Јер, Република Српска је потписник Анекса 10 и она мора да се пита око високог представника. Република Српска је уставна структура а високи представник није - рекао је Стевандић.
Народна скупштина Републике Српске усвојила је јуче у Бањалуци закључке у вези са оцјеном рада високог представника, примјеном Анекса 10 Општег оквирног споразума за мир у БиХ у периоду разговора о именовању новог високог представника.
Усвојена је и информација о примјени Анекса 10 Дејтонског мировног споразума.
Народна скупштина Републике Српске сматра да је вријеме да БиХ са своја два ентитета и три конститутивна народа преузме одговорност за властити развој у складу са Дејтонским споразумом и међународним правом, а ако то не буде на дневном реду у скорије вријеме, треба покренути разговоре о мирном разлазу, наводи се у закључцима скупштинске већине.