Српски документарац "Седам хиљада душа" најбољи на фестивалу у Лос Анђелесу (ФОТО/ВИДЕО)
- Публика и критика у Америци су сјајно прихватиле филм, који је, поред Лос Анђелеса, добио награде и на фестивалу у Њујорку, а био је лауреат и на најстаријем фестивалу историјског филма на свијету, у Стејтсбороу, у Џорџији - изјавио је аутор српски режисер Сањин Мирић, који живи и ради у Прагу.
Он за портал Сербијантајмс истиче да су логори Јиндриховице и Броумов имали око 500 објеката гдје је било око 60.000 ратних заробљеника.
- Услови живота тамо су били изузетно тешки, без хране, без обуће и одјеће. Зиме су биле сурове, а харале су заразне болести, све то је утицало да логоре није преживјело 7.100 Срба - каже Мирић.
Он наводи да је у Јиндриховицама маузолеј гдје су остаци жртава тих логора, а поред српских, ту је и 189 руских.
- То је, послије Зејтинлика, друга највећа српска војничка гробница на свијету. У филму су забиљежена и сјећања војника који су преживјели логоре, а које је написао холандски новинар Анри Абер, а у њему говоре и потомци ратника из Србије - истиче Мирић.
Он указује да је тема српских заробљеника и интернираца из Првог свјетског рата тема запостављена и дан данас.
- Током прославе стотину година краја Првог светског рата они су сасвим заборављени и та неправда није исправљена. Још од времена рата чини се да они нису могли да се уклопе у тај, да кажемо, ратнички, ослободилачки наратив, гдје се цијенио, прије свега, војник са пушком у руци - каже Мирић.
Навео је да је средства за снимање прикупио прије свега од својих познаника и пријатеља, бизнисмена из Чешке, а снимао је у Чешкој и Србији и завршио га тачно за годину дана од момента када је одлучио да га реализује.
Рад на филму почео је бојењем архивских фотографија из логора, што је трајало два мјесеца.
Како објашњава, постоје десетине фотографија из логора Броумов, захваљујући љекару Георгу Лангеру који је, као аматерски фотограф, фотографисао заробљенике, а остале фотографије су из Музеја "Соколов", из архива Србије и YМЦА.
Мирић наглашава да су најдрагоцјеније приче српских логораша које је скупио и написао холандски новинар Анри Абер 1919. године, а та је брошура на српски језик преведена тек 2018. године.
Он истиче да је разлог зашто је снимио овај филм чињеница да је врло жалосно што практично, читав вијек они остају ван колективног сјећања српског народа иако је то врло драматично страдање.
Лик доктора Лангера у филму тумачи режисер Лордан Зафрановић, а протојереј Срђан Јаблановић који служи у руској православној цркви у Прагу, одиграо је свештеника из логора који је преживео Јиндриховице и послије рата је написао у црквеној штампи свој најстрашнији догађај из логора.
Режисер Мирић живи од 1987. године у Прагу, гдје је завршио и филмску академију, а рођен је у Високом.
- У Праг сам дошао због филма, због Академије и послије тога сам, због ситуације на Балкану, остао да живим и радим у Чешкој. По препоруци Емира Кустурице сам ишао на пријемни испит на ФАМУ у Прагу. Био сам примљен и 1991. сам завршио катедру документарног филма. У Прагу радим на разним телевизијама већ 25 година - наводи Мирић.
Он истиче да филм живи свој фестивалски живот, пријављен је на 120 фестивала, добио је тридесетак награда широм свијета, а ради се и на дистрибуцији филма за Сјеверну Америку.
- Припремам и нови филм, о српским хероинама Великог рата, као и странкињама које су оставили све у својим државама /Енглеска, Шкотска, Аустралија/ и дошле у Србију да помажу српском народу - каже Мирић.