latinica  ћирилица
14/03/2021 |  19:25 ⇒ 22:11 | Аутор: РТРС

Обиман посао пред тимом за подношење тужби против високих представника (ВИДЕО)

Седмицу за нама обиљежила је посебна сједница Народне скупштине Републике Српске.
Сједница НСРС - Фото: РТРС
Сједница НСРСФото: РТРС

Међу десет усвојених закључака један се односи на формирање међународног правног тима, ради подношења тужби против високих представника због кршења Дејтонског споразума. Иако није први пут да се спомиње, могућност тражења правде због правног насиља високих представника, поново је на дневном реду.

Већина предложила, већина и усвојила. Десет закључака резултат је посљедње посебне сједнице Народне скупштине Републике Српске. Међу десет тачака документа који је произашао из сједнице већи број је нових, попут могућност мирног разлаза. Међу онима који се дијелом понављају је шести који гласи:

- Народна скупштина Републике Српске задужује Владу Републике Српске да формира међународни правни тим, с циљем подношења тужби против високих представника који су кршећи Дејтонски споразум и његов Анекс 10, кршили међународно право злоупотребљавајући свој мандат.

У више наврата у Републици Српској је, било од званичника или дијела правника, заговарано подношење тужби против високих представника због кршења одредаба Дејтонског мировног споразума, наметања закона, прекрајања Устава, преноса надлежности, смјењивања изабраних појединаца. Та могућност је помињана и прије више од деценију.

Да високи представници немају било каква извршна овлашћења честа је порука у критици њихвог рада, а могла се чути од српског члана и предсједавајући Предсједништва БиХ Милорада Додика и на сједници одржаној у сриједу.

- Надлежност за тумачење засигурно не подразумијева извршна овлашћења и ово је подвала. Тумачење није извршно овлашћење. Сво вријеме они су се понашали да високи представник има извршно овлашћење, а да би постојало извршно овлашћење оно мора бити експлицитно и наведено као такво. Нема ту тумачења "ја имам право" - рекао је Додик.

Да је само подношење тужбе против високих представника много комплексније од њиховог зазивања јасно је и по томе што се оне до сада нису десиле. Ипак, овако написаним закључком, према Милану Тегелтији, савјетнику Милорада Додика за правна питања, Република Српска показује да је спремна да заштити свој национални интерес и враћа се улози стране у Дејтонском споразуму. Пред тимом који ће припремати тужбе каже, обиман је посао, али и избор концепта утужења.

- Један је институционални, у којем се тужи за поступање Канцеларије високог представника, гдје би Република Српска могла да искористи свог тзв. проксија или пуномоћника, Републику Србију, ондашњу Савезну Републику Југославију, као потписницу тог споразума, која има активну легитимацију за појављивање пред Међународним судом правде у Хагу, значи судом Уједињених нација. То је један од могућих концепата. Други је концепт који би се концентрисао на саме индивидуе, односно на личности које су поступале у свим тим ситуацијама - појашњава Тегелтија.

Гдје води тражење правде против одлуке високих представника, зна професор Радомир Лукић. Он је међу 59 јавних и партијских функционера, углавном СДС-а, које је у једном дану смијенио тадашњи високи представник Педи Ешдаун. Обратио се Европском суду за људска права који га је усмјерио на Уједињене нације и својом одлуком, каже, практично прогласио пријетњом свјетском миру. Зато као потенцијалне адресе одбацује и Европски суд за људска права, али и Уједињене нације.

- Ниједан високи представник није појединац. Они, не треба заборавити, јесу вршили по својој процјени и вољи највишу и суверену државну власт у БиХ. Уз њих, највишу суверену власт у БиХ вршили су, правно неутемељено, Савјет за имплементацију мира и његов Управни одбор. Све су то адресе, а иза њих стоје државе које могу бити тужене - истиче Лукић.

Иако је овај закључак изгласан већином у Народној скупштини, о њему, као ни о осталим закључцима који уз њега стоје, не постоји консензус лидера свих парламентарних странака са сједиштем у Српској. Још није познат рок у којем ће бити формиран међународни правни тим, па тако ни модел његовог рада који би, претпоставка је, требало да укључује разматрање свих одлука које су потекле од високих представника а који, су од Карла Билта до Валентина Инцка, донијели око 1.050 аката.