У Унско-санском кантону тренутно борави око 5.000 миграната

Шиљдедић истиче да је у Унско-сански кантон у првих 15 дана марта пристигло око 750 миграната и избјеглица, од којих је око 500 дошло са подручја Босанске Крупе, а око 250 из правца Кључа.

- Највећи број тих миграната има картице других кампова у БиХ, као што су Блажуј, Ушивак, који су организовани у Сарајеву - рекао је Шиљдедић.

Он каже да се може закључити да већина њих, који су презимили у Сарајеву у камповима, а немају намјеру остати у БиХ, на сваки начин доласком љепшег времена покушавају да се пребаце до Унско-санског кантона, а након тога наставе пут у земље западне Европе.

Шиљдедић додаје да у два кампа у Бихаћу тренутно има негдје око 1.000 миграната, а у "Миралу" и Седри" у Великој Кладуши око 1.100, односно око 350 миграната.

- То су регистровани мигранти, а можемо говорити о још толикој бројци оних који нису у камповима, него се налазе у неким напуштеним приватним или сличним објектима. Односно у импровизованим камповима, шаторским насељима уз саму границу са Хрватском гдје бораве и чекају на прилику за илегалан прелазак - истакао је Шиљдедић.

Он је додао да су сличну ситуацију и раније имали, јер се доласком љепшег времена и број миграната на подручју Унско-санског кантона повећава.

За сада није забиљежен већи број инцидената које изазивају мигранти, али Шиљдедић напомиње да ће како се њихов број буде повећавао том љета, сигурно бити и повећан број инцидената.

Шиљдедић указује да се мигранти због отежаних могућности приступа Хрватској, задржавају на подручју Бихаћа и Велике Кладуше и падају на терет локалних власти, а због евентуалних инцидената и локалној полицији.

- Они који су најмање одговорни и надлежни за рјешавање боравка странаца, односно миграната у земљи, као што су локалне заједнице, поново ће морати да воде бригу о свим тим лицама која долазе - закључио је Шиљдедић.