X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
02/07/2011 |  13:39 | Извор: СРНА

ПРЕМИНУЛА ГЛУМИЦА ОЛИВЕРА МАРКОВИЋ

Позната српска глумица Оливера Марковић преминула је данас у Београду, након дуге и тешке болести у 87. години живота, саопштило је Народно позориште у Београду.
Дива српског и југословенског глумишта Оливера Марковић рођена је у Београду 3. маја 1925. године. Љубав према театру показивала је у најранијем дјетињству да би за вријеме окупације, са групом вршњака-гимназијалаца и студената, почела да спрема представе на Коларчевом универзитету и у београдским становима. Први филм "У планинама Југославије" снима већ 1945. године. Била је члан Омладинског, па Академског позоришта, а 1948. постаје један од студената прве генерације Позоришне академије, у класи Мате Милошевића. Наредне године постала је члан Београдског драмског позоришта, у којем игра и дипломску представу, "Последњи" Максима Горког (1952). Након краћег ангажмана у новосадском Српском народном позоришту, 1967. године постаје члан Народног позоришта у Београду, гдје је остварила више од тридесет значајних улога, почев од Дарје у "Тихом Дону", преко Маше у Толстојевом "Живом лешу", Агафје у Гогољевој "Женидби" па до Брехтове Мајке Храбрости, Нушићеве Живке министарке и Станковићеве Коштане. У пензију је отишла 1989. године, а посљедњу премијеру на матичној сцени играла је 1998. године - улога Маме у Макдонином комаду "Сакати Били са Инишмора". Награду Народног позоришта добила је два пута, за улоге Мајка Храброст (1972) и Клара ("Леда", 1978). Највеће признање које додјељује национални театар, Плакету, добила је 1988. године. Оливера Марковић је и на театарским сценама широм бивше Југославије остварила бројне улоге. Добитница је и Специјалне награде на Данима Комедије, Октобарске награде града Београда, Плакете "Мата Милошевић" и "Добрица Милутиновић" те Добричин прстен. У импозантном опусу од 63 снимљена филма, посебно запажене улоге остварила је у "Сумњивом лицу", "Влак без возног реда", "Узаврели град", "Козара", "Пут око света", "Национална класа", "Петријин венац", "Мајстори, мајстори", "Мој тата на одређено време", "Балкан експрес", "Већ виђено", "Браћа по матери", "Сабирни центар", "Урнебесна трагедија". Међу филмским наградама истичу се Сребрна и двије Златне арене на Филмском фестивалу у Пули, те "Славица" за укупни допринос развоју филмске умјетности. За телевизију је снимила 13 драма, 26 серија и више шоу-програма, а остварила је и педесетак улога у радио-драмама. Најшира публика је памти као врсну, према мишљењу многих, најбољу пјевачицу руских романси и шлагера.