Танасковић: Све мање шансе да Степинац буде канонизован
Танасковић је указао да два писма из обимне преписке коју је Степинац током 1941. године имао са Ватиканом и папом Пијем Дванаестим, нису ништа ново за Комисију.
- На основу укупног материјала и увида у комуникацију кардинала Алојзија Степинца и Свете столице сасвим је јасно да је он био проблематична историјска личност и да ни у ком случају и ни по каквим критеријумима не би могао да буде светитељ - рекао је Танасковић за Спутњик.
Он је навео да је Комисији било важно да се то докаже, а да се то "у којој мјери је Степинац ратни злочинац, у којој мјери је непосредно учествовао у нечему, шта је све знао и шта је могао да спријечи - још истражује".
Према његовим ријечима, поуздано се зна да је надбискуп Степинац у пуној мјери подржавао усташке власти, да је морао бити свјестан злочина које су на територији Хрватске у то вријеме чињени над Србима, Ромима и Јеврејима, да је понекад чинио неке гестове да помогне на индивидуалном плану, да је понекад чак и упозоравао на неке ствари, али да никада није довео у питање саму идеју да се тај простор очисти од Срба кроз католичење.
- Дакле, он је довољно проблематичан да према нашем схватању не може бити светитељ, али ће на крају, ипак, одлучити Ватикан - нагласио је Танасковић.
Он је указао да је блаженопочивши патријарх српски Иринеј у преписци са папом Фрањом управо инсистирао на томе да вјерници Српске православне цркве, Срби у цјелини и већина православаца у свијету не би могли да прихвате да надбискуп Степинац са својом улогом у историји буде светитељ у хришћанству.
- Папа Фрањо је то добро разумио и инсистирао је на томе да не смију да се доносе одлуке које ће још више да подијеле хришћане - рекао је Танасковић.
Он је навео да није сигуран да ће наставак дијалога донијети нешто у опипљивом смислу, али да има утисак да је Ватикан изразио опредјељење да се канонизација одгоди, додајући да очекује да се неки вид дијалога настави и послије отварања дијела Ватиканског архива који се односи на понтификат папе Пија Дванаестог.
Алојзије Степинац био је загребачки надбискуп од 1937. до смрти 1960. године.
Степинац у писмима папи Пију Дванаестом, које је упутио у мају и јуну 1941. године, моли Ватикан да призна НДХ, поздравља увођење расних закона, свесрдно подржава покрштавање Срба и иницијативу да се Срби протјерају у Македонију.
Степинац у писмима посебно истиче да вјерује да би, када би поглавник Анте Павелић био 20 година на челу Владе, православни Срби били у потпуности ликвидирани у НДХ.
Бројне чињенице потврђују чињеницу да је Степинац активно учествовао у стварању фашистичке НДХ, јер се заклео на вјерност и подршку Павелићевом режиму. Он је све вријеме знао за масовне покоље Срба и, упркос повременим протестима, никада није доводио у питање подршку НДХ.