Укинута филмска цензура у Италији
Агенција Анса подсјећа да филмска цензура има стогодишњу традицију и да се појавила говото истовремено када и први филмови за публику у Италији, 1914 године.
У протеклих стотину година скоро 35.000 филмова контролисла је комисија за цензуру, а од 1944. године трећина је, након резова и промјена, била пуштена у биоскопске сале.
Временом мијењала су се правила, па је цензура од строге политичке, религиозне и социјалне контроле постала више једна врста одбране права малољетника од неодговарајућих филмских садржаја.
Међу цензурисанима су познати случајеви Бертолучијевог "Посљедњег танга у Паризу", "Роко и његова браћа" или "Долче вита", остварења која се данас сматрају ремек дјелима кинематографије.
Умјесто комисије за цензуру производзачи филмова ће бити обавезни да сами калсификују филм, а у циљу заштите дијеце и малолетника од садржаја који подстичу на насиље, промовишу оружје или неодговарајући сексуални садржај.
Филмови ће убудуће носити ознаке (етикете) да су погодни например за сву публику, или да нису за дјецу до шест година старости, или да се не савјетују публици млађој од 14 година, а комисија ће контролисати да ли етикета одговара садржају филма.