Иванишевић: Сребреница је омча над српским вратом јер се ћути о покољу над Србима
Иванишевић је нагласио да је у Сребреницу, на позив сребреничких и братуначких бораца, као њихов гост и ратни пријатељ ушао на Петровдан 1995. године и да у граду није било живих Срба.
- Све мјештане - претежно непокретне, старе и болесне особе и њихове рођаке или пријатеље који су били са њима да их негују - муслимани су поубијали. Поубијани су и сви српски ратни заробљеници. У солитеру близу полицијске станице нашао сам и фотографисао заклану ситну и стару жену. Послије сам сазнао да се покојница зове Ива /или Ика/ Мирковић - рекао је Иванишевић.
Он је нагласио да су убијени сви Срби "до којих су дошли муслимански ножеви".
- Према попису из априла 1991. у граду је евидентирано 1.632 становника српске националности. Њима треба додати и српске затворенике доведене у Сребреницу 28. јануара 1993. са подручја Церске - рекао је Иванишевић.
Он је повједочио да приликом уласка у Сребреницу није затекао тијела мртвих Муслимана нити их је било у околним селима, што, како је нагласио, доказује да није било злочина над њима.
- Да је био велики покољ било би лешева на улицама. Само један старији човек је лежао мртав. Убијен, очито, од топовске гранате. Није било мртвих по становима. Није их било по селима. Знате шта – тамо гдје нема злочина – нема ни доказа, а ми смо прошли 42 села - рекао је Иванишевић.
Иванишевић је нагласио да од тада над свима нама лебди питање шта спречава или чега се плаше поједини политичари да се преко двије деценије не оглашају поводом покоља Срба у Сребреници.
- Тај покољ је чињеница од које почиње све што се односи на догађаје у том граду. Није спорно да су Срби стрељали неколико стотина муслиманских ратних заробљеника и да је то ратни злочин, али тај злочин је миноран у односу на, такође, неспорну чињеницу да су муслимани пре тога поубијали све српске ратне заробљенике. Чак и више од тога, поубијали су и све српске цивиле - рекао је Иванишевић.
Према његовим ријечима, тај "српски кукавичлук и сервилност" изродио је култ лажи и фалсификата које данас користе муслимани и њихови заштитници из Нато савеза да јавност затрпавају хистеричном медијском хајком против свега што је српско.
- Како је могуће да приликом посете Меморијалном центру у Поточарима српски представници једино не помињу страдања свог народа? Да ли је могуће оправдати недостатак бриге за властити народ? Што је још горе, они се извињавају "за српске злочине" и упорно доносе вијенце цвећа муслиманским убицама којих је пуно мезарје и Меморијални центар у Поточарима - рекао је Иванишевић.
Он је нагласио да је важно понављати да је муслимански терор над Србима почео у прољеће 1992. и прије резолуције 755 Савјета безбједности УН, којом је БиХ добила међународно признање.
- Злочини тог раздобља детаљно су документовани у југословенском Меморандуму о ратним злочинима и злочинима геноцида у источној Босни почињени против српског становништва од априла 1992. године до априла 1993. године. У Меморандуму је представљен календар - дан и мјесец убиства за сваког од већ хиљаду убијених мјештана, редослед уништавања села, имена нападача и на крају свједочења избеглих мјештана - рекао је Иванишевић.
Он је поновио да је Меморандум јуна 1993. амбасадор Драгомир Ђокић предао Организацији УН и да је заведен у архиву, а да је исти документ, такође на захтјев тадашњег предсједника СРЈ Добрице Ћосића, у Вашингтон однио и уручио важним установама америчке администрације професор Дарко Танасковић.
- Међутим, и даље у великој мјери и нашом кривњом Сребреница је остала синоним за српски злочин, а не синоним за злочин над Србима. Разлог зашто је то тако можда је најбоље објаснио академик Коста Чавошки у предговору другог издања моје књиге "Сребреница јул 1995. – у трагању за истином", који је навео да је од давнина познато да се чињеничка истина прећуткује, искривљује, па и затире када је у сукобу са политиком да би послужила овом или оном моћном интересу - рекао је Иванишевић.