latinica  ћирилица
07/04/2021 |  14:37 ⇒ 16:15 | Аутор: СРНА

Крчмар: Уговорено 160 милиона КМ за кредите привредницима

Привредницима који су претрпјели штету усљед пандемије вируса корона до сада је уговорено 160 милиона КМ кредита, од укупно обезбијеђених 238 милиона КМ из Гарантног ковид програма, рекао је директор Гарантног фонда Републике Српске Радивоја Крчмар.
Радивоја Крчмар (фото: banjaluka.net) -
Радивоја Крчмар (фото: banjaluka.net)

Крчмар је навео да је сваки кредит обезбијеђен гаранцијом у висини до 70 одсто.

Према његовим ријечима, сваки мјесец је нови тренд у погледу гаранција које Гарантни фонд у име и за рачун Владе издаје привредницима који су претрпјели штету због вируса корона.

- Банке су сваки мјесец дужне да нас извијесте коме је одобрен кредит и у којем износу. Сада имамо податак да је до краја марта пласирано 18 милиона КМ кредита, а кредити су обезбијеђени гаранцијом у износу од 70 одсто. Сваки наредни мјесец очекујемо да ће бити већи обим пласираних кредита, а већ сада има 48 предмета који су у обради у банкама - рекао је Крчмар за портал banjaluka.net.

Истакао је да интересовање за оваквим видом кредитирања код привредника постоји, те подсјетио да је то помоћ којом Влада Српске настоји да санира негативне посљедице пандемије и омогући неометан повратак пословним активностима.

- Овим програмом Гарантног фонда Влада Српске банкама гарантује поврат до 70 одсто кредита за које привредници из Републике Српске аплицирају код комерцијалних банака. Ти износи, који у овим тренуцима за поједина предузећа значе и опстанак, могу ићи чак и до износа од 400.000 КМ, у зависности од капацитета компаније, односно да ли је у питању микро, мало или средње предузеће - рекао је Крчмар.

Он је навео да су до сада уговори о кредитирању потписани са девет комерцијалних банака и двије микроредитне организације из Републике Српске.

- Двије банке нису испуњавале критеријуме, тако да су уговори о пласирању кредита потписани са девет комерцијалних банака и двије микроредитне организације. С обзиром на то да су у питању јавна средства, морамо водити рачуна о ликводности банака и спремности да испоштују уговорене обавезе - истакао је Крчмар.

Према његовим ријечима, осим гаранција на кредите, држава је привреди помогла и исплатама доприноса и плата радницима у период када им је рад био забрањен, а измјенама и допунама Закона о Гарантном фонду проширене су могућности подршке Гарантног фонда.

- Закон је усвојен 2010. године откада и Фонд ради, али је садржао одређене недостатаке. Трговачка предузећа нису могла аплицирати за кредите који би били обезбијеђени гаранцијом Гарантног фонда, ако производи из њиховог асортимана нису били претежно домаће производње. Влада Српске је усвојила наше приједлоге, тако да смо са 50 одсто, колико смо до сада гарантовали на кредите, дошли до могућности да издајемо гаранције до 70 одсто кредита - истакао је Крчмар.

Говорећи о раду Гарантног фонда и плановима за наредни период, Крчмар је истакао да је мисија Фонда да охрабри банке да пласирају кредите фирмама које имају нову пословну идеју, те желе увећати бизнис или отпочети са другом дјелатношћу, а да ће Гарантни фонд, гарантовањем дијела њихових обавеза за кредите банкама, смањити ризик финансирања.

- Ми смо на располагању банкама уколико желе привредним субјектима да одобре кредит, али им недостаје довољно обезбјеђења. Наша мисија и задатак као Фонда није да остварујемо висок профит, него морамо обезбиједити стабилан раст пословања, сачувати капитал Фонда и покрити трошкове пословања, јер смо акционарско друштво и нисмо ослоњени на буџет - нагласио је Крчмар.

Крчмар је закључио да ће Гарантни фонд и у наредном периоду наставити да ефикасно остварује своју мисију, те да ће се посветити јачању локалних и регионалних сарадњи, те гарантовањем кредита намијењених пољопривреди и улагању у нове технологије бити поуздан партнер свим привредницима и тиме допринијети расту и развоју привреде Српске.