СУЂЕЊЕ КАРАЏИЋУ - ОБАВЕЗУЈУЋИ НАЛОГ ЗА СЕАДА ДЕЛИЋА

Делић је налогом обавезан да са Караџићевим савјетником разговара на мјесту и у вријеме које одреди правни савјетник, а он до 31. августа може да покаже "оправдани разлог" због којег није у могућности да поступи по налогу. У супротном ће против Делића бити покренут поступак за непоштовање суда за шта је запријећена казна до седам година затвора или глоба у износу до 100.000 евра, а могу бити изречене и затворска и новчана казна. Судско вијеће је тиме одговорило на захтјев Караџића, који је у јануару тражио да буде издат обавезујући налог за Делића, који је био командант Другог корпуса Армије БиХ, чије је сједиште било у Тузли, као и за бригадира Рефика Брђановића, некадашњег команданта специјалних снага "Црни вукови", који су дјеловали у саставу Армије БиХ. Караџић је указао да "постоји разуман основ да се вјерује да Делић и Брђановић имају информације о оружју које је прошверцовано у Тузлу у фебруару 1995. године, а затим је доспјело у Сребреницу". У налогу се указује да су власти БиХ, преко Одсјека кривичне обране, контактирале генерала Делића, али да он одбија да разговара са Караџићевим правним савјетником. Када је ријеч о Брђановићу, Одсјек "није успио да пронађе његове контакт детаље" и Судско вијеће није донијело одлуку о обавезујућем налогу, пошто није јасно да ли би пристао на разговор са одбраном. Одлука о издавању обавезујућег налога донесена је већином гласова, уз издвојено мишљење председавајућег у вијећу О Гон Квона. Већина судија сматра да су "докуметни који се односе на шверц оружја у Сребреницу неопходни за одлучивање о стању свијести оптуженог у јулу 1995. године, као и за судску одлуку у вези са општим условима за злочин против човјечности у односу на злочине за које је Караџић оптужен". Већина судија сматра да, иако се неки од захтијеваних докумената односе на Тузлу, а не директно на Сребреницу, то не мијења њихов став о неопходности докумената