Половина жена и дјевојака не доноси одлуке о свом тијелу
У извјештају се истиче да су жене често принуђене да одустану од контроле над својим тијелом, јер често немају приступ контрацептивним средствима или услугама абортуса, изложене су сакаћењу гениталија и тестовима невиности или уговореним браковима док су још дјеца.
- Право аутономије над нашим тијелима значи да морамо да имамо моћ да одлучујемо без страха од насиља или од тога да други доносе одлуке умјесто нас - изјавила је директорка Популационог фонда УН Наталија Канем.
Жене у подсахарској Африци, Јужној и Централној Азији најрјеђе имају контролу над својим тијелом, као што је одбијање сексуалног односа са партнером или приступ полној здравственој њези без потребног одобрења мушког сродника.
Само 10 одсто жена има аутономију над својим тијелом у државама као што су Мали, Нигер и Сенегал, наводи се у извјештају, у којем је анализирана ситуација у вези са полном једнакости, сексуалним здрављем и приступу контрацептивним средствима у 57 земаља.
Канемова је рекла да су социјални табуи у вези са сексом и укоријењен патријархат спријечили жене и дјевојке да се било шта питају, с обзиром на то да мушки сродници често одлучују умјесто њих.
- Полна неједнакост је најподмуклија и најпродорнија препрека аутономији тијела. То креће од колијевке - истакла је Канемова, која је педијатар и епидемиолог.
Према њеним ријечима, неједнаке полне норме и ставови воде ка неравнотежи моћи, што спречава жене у доношењу одлука и доводи до очекивања да ће жене и дјевојке помоћи једне другима у свим аспектима живота.
Она је додала да је пандемија ковида 19 додатно погоршала неједнакост за жене и дјевојке.
Канемова наглашава да је пандемија довела до повећања сексуалнопг насиља, пораста броја нежељених трудноћа, као и нових препрека када се ради о приступу здравственим услугама, уз губитак радних мјеста и ограничено образовање.
Из УНФПА је у априлу прошле године упозорено да би мјере затварања могле довести до пораста броја случајева насиља у породици за 20 одсто.
Истраживачи су предвидјели да постоји могућност склапања још 13 милиона бракова са дјецом, као и два милиона случајева сакаћења гениталија у наредних 10 година.
Погоршано сиромаштво усљед глобалне рецесије могло би да натјера још породица да рано удају своје кћерке, упозорава се у извјештају.