Голдштајн: О Јасеновцу мора да се говори
- Негирање геноцида и свакаквих грозота имате и дан-данас. То није ексклузивни феномен у Хрватској, већ и у другим земљама бивше Југославије - рекао је Голдштајн за Глас Српске, коментаришући све чешће минимизирање злочина почињених у вријеме НДХ.
Он је истакао како је емоционално и породично везан за Јасеновац, али да не може као професор и истраживач занемарити чињеницу да се Јасеновац мора видјети у ширем контексту у групи питања која омогућава да се културе сјећања приближавају и мире, а не да доприносе даљем међусобном антагонизирању.
У вези са обиљежавањем годишњице пробоја из Јасеновца, Голдштајн је рекао да је комеморација тек врх санте леда.
Одговарајући на питање да ли је некажњавање инцидената у којима доминира усташка симболика највећи проблем, Голдштајн је навео да се Хрватска бори са ревизионизмом, што се дешавало и деведесетих година.
- Онда се мало смирило, а од 2015. године се из различитих разлога опет интензивирало. Ја бих рекао да је то карактеристика, не само Хрватске, него шире регије, па и Европе - навео је Голдштајн.
На питање да ли би прихватио позив Лордана Зафрановића за сарадњу на филму "Дјеца Козаре", Голдштајн је одговорио да би му се радо придружио.
Голдштајн је аутор више од 20 књига о историји средњег вијека, историји Јевреја, али и о Другом свјетском рату, а 2018. године објавио је књигу "Јасеновац", која је доживјела и српско издање.