Законита одлука о проглашењу ванредног стања
Уставни суд је на данашњој сједници у Бањалуци оцијенио да је парламент Српске био овлаштен да на приједлог Владе донесе одлуку којом је због настале епидемиолошке ситуације усљед појаве вируса корона проглашено ванредно стање на територији Српске.
У саопштењу Уставног суда се наводи да су узели у обзир и чињеницу да је Савјет министара БиХ, 17. марта 2020. године, донио одлуку о проглашењу стања природне или друге несреће на подручју БиХ да би се смањио ризик од убрзаног ширења инфекције и омогућило ангажовање додатних ресурса за одговор на ову јавноздравствену пријетњу.
- Настала епидемиолошка ситуација је, без дилеме, довела до високог степена угрожености здравља и живота грађана, што само по себи представља угрожавање безбједности. Доношење поменуте одлуке условљено је и чињеницом да су новонастале околности, због постојећег здравственог ризика, онемогућиле сазивање и одржавање сједница Народне скупштине - наводи се у саопштењу.
Према мишљењу Уставног суда, законодавац је сходно својој цјелисходној процјени ситуације настале појавом пандемије донио оспорену одлуку руководећи се, при томе, превасходно општим интересом цјелокупне друштвене заједнице и потребом предузимања неопходних мјера с циљем заштите овог интереса, који је у овом случају садржан у заштити јавног здравља.
- Због тога је по нашој оцјени оспорена одлука у цјелости сагласна Уставу Српске, те је у функцији заштите Уставом заштићених вриједности - констатује се у саопштењу.
Уставни суд је донио и одлуке у предметима којим је утврдио да закључци Републичког штаба за ванредне ситуације о ограничењу и забрани кретања на територији Српске од 31. марта, 6. априла, 27. априла и 5. маја прошле године у вријеме важења, нису били сагласни са Уставом, Законом о заштити и спасавању у ванредним ситуацијама и Законом о заштити становништва од заразних болести.
- Уставни суд је утврдио да је Штаб, доносећи оспорене закључке, прекорачио своја овлаштења оперативно-стручног тијела формираног за координацију и руковођење приликом заштите и спасавања на територији Републике, сходно релевантним одредбама Закона о заштити и спасавању у ванредним ситуацијама - саопштено је из овог суда.
Уставни суд је на том плану утврдио да Штаб није био овлаштен ни да, у смислу одговарајућих одредаба Закона о заштити становништва од заразних болести, ограничи кретање у зараженом и угроженом подручју, имајући у виду надлежности министра здравља и социјалне заштите у овом контексту.
- Уставни суд је констатовао да се само законом могу увести ограничења кретања уколико је то неопходно ради заштите безбједности и здравља људи, те да Републички штаб за ванредне ситуације није био овлаштен да оспореним актима ограничи и забрани кретање на територији Српске. Поступајући на овакав начин, ово тијело је, супротно Уставу, на себе преузело законодавна овлаштења Народне скупштине, чиме је поступило супротно зајамченим начелима владавине права и подјеле власти - наведено је у саопштењу Уставног суда.
Суд је одлучио и да једна од одредаба правилника о техничким карактеристикама рачунарског система за надзор над приређивањем игара на срећу није у сагласности са Уставом Српске и Законом о играма на срећу.
- Неуставност ове одредбе правилника, којег је донио министар финансија у Влади Републике Српске, којом је приређивачима игара на срећу прописано плаћање трошкова обезбјеђивања рачунарског система, Уставни суд је утврдио с обзиром на то да министар није имао овлаштење да пропише ове трошкове. Наиме, будући да ниједна одредба Закона о играма на срећу приређивачима игара на срећу не прописује обавезу плаћања наведених трошкова, Уставни суд је оцијенио да је министар доношењем оспорене норме прекорачио границе овлаштења која су му дата законом, чиме је дошло до повреде уставног начела законитости - саопштено је из овог суда.
Уставни суд је донио одлуке којима су одбијени приједлози, односно нису прихваћене иницијативе, за покретање поступка за оцјену уставности појединих одредаба Закона о адвокатури, Закона о прекршајима и Закона о социјалној заштити, те за оцјену уставности и законитости појединих подзаконских аката.
Ова судска институција је донијела и одлуку којом је утврђено да више одредаба правилника о организацији и систематизацији радних мјеста општинске управе у Станарима, које је донио начелник те општине, нису у сагласности са Уставом и појединим законима, те да дио тарифе комуналних такси одлуке о комуналним таксама општине Шипово није у сагласности са Уставом и Законом о комуналним таксама, јер јединице локалне самоуправе нису овлаштене да приликом одређивања висине локалних комуналних такса прописују друге критеријуме осим предвиђених законом.