Селаковић: Не приказивати статус мањина на неистинит начин
Он је нагласио да је Србија досљедно опредијељена за унапређење односа са Хрватском и да зато наглашава важност да се положај хрватске заједнице у Србији и српске заједнице у Хрватској не приказују у искривљеној визури, него да се заједнички рад на том питању базира на реалним основама.
- Уколико је шеф хрватске дипломатије, када је изјавио да статус хрватске мањине у Србији није ни приближан статусу српске мањине у Хрватској, хтео да каже да је положај Срба у Хрватској много гори него положај Хрвата у Србији, потпуно ћу се сложити са хрватским колегом - истакао је Селаковић у саопштењу.
Наиме, додао је Селаковић, српском народу у Хрватској двије и по деценије од завршетка рата нису у пракси доступна права која су му гарантована и Ердутским споразумом и законима Хрватске.
Селаковић подсјећа да је однос већинског народа према Србима у Хрватској и даље предоминантно негативан, због чега Срби и даље бивају маргинализовани, дискриминисани и често стигматизовани и третирани као грађани другог реда.
- Поменимо само чињеницу да у деловима Хрватске постоји агресиван отпор употреби српског језика и писма, као и да је право на неговање српског националног и културног идентитета у многим областима где Срби живе забрањена тема - напоменуо је Селаковић.
Он оцјењује да је однос према ћирилици, српском језику, култури и традицији и даље у дијеловима Хрватске најблаже речено дискриминаторски.
- Нема наговештаја да се искрено и доследно ради на стварању друштвене климе у којој би Срби могли да се осећају као равноправни грађани - истакао је Селаковић.
Са друге стране, навео је он, подужи је списак ствари које је Србија урадила како би се Хрвати у Србији осјећали као код своје куће, јер и јесу код своје куће.
Он је додао да се тај псисак не може поништити паушалним и стереотипним оцјенама које упућују они чија је жеља да хрватском народу у Србији не буде добро, како би та тема могла да се злоупотребљава у дневнополитичке сврхе у Хрватској.
Селаковић је нагласио да су права Хрвата, као и права других националних мањина у Србији, у складу са најнапреднијим европским традицијама и праксом.
Србија је чак, додао је он, спремна да у духу пријатељства и повјерења додатно унапређује положај хрватске мањине, не зато што то од ње неко тражи, већ зато што је то исправно.
- Представници власти Хрватске имаће у властима Србије и у будућности партнера у напорима да се односи наше две државе и народа унапреде на највиши ниво, али са друге стране морамо добити јасну потврду искрене жеље наших партнера да заиста иду тим путем, јер све чешће до нас стижу сасвим супротни сигнали - навео је Селаковић.
Он је напоменуо да је Србија, у духу добросусједских односа, благонаклоно реаговала на жељу министра иностраних послова Хрватске Гордана Грлића Радмана да се у Суботици састане са представницима хрватске националне мањине.
Селаковић истиче да је положај националних мањина лакмус папир билатералних односа, те да се на унапређењу тог положаја мора досљедно радити, јер то је заједничка цивилизацијска обавеза.
Хрватски шеф дипломатије Гордан Грлић Радман је, дан након посјете Суботици, гдје је присуствовао полагању камена темељца за Хрватску кућу и сусрета са хрватском мањином у Србији, рекао да "статус хрватске мањине није ни приближно као што је статус српске мањине у Хрватској".
- Хрватска тражи да Србија испоштује билатерални споразум и начела реципроцитета заступања Хрвата, како на покрајинском нивоу, тако и на републичком - додао је хрватски министар.