latinica  ћирилица
30/04/2021 |  08:46 | Аутор: СРНА

Барио: Терор у организацији СДА који је подсјећао на НДХ

Члан Независне међународне комисије за истраживање страдања Срба у Сарајеву од 1991. до 1995. године Патрик Барио изјавио је да је агонија Срба у Сарајеву у ратном периоду и кампања терора коју је организовала СДА подсјећала на НДХ и да је опстанак Срба био нескривено угрожен.
Патрик Барио - Фото: РТРС
Патрик БариоФото: РТРС

Барио је навео да је статус Срба деградиран на статус одметника и они су брутално нападани, нарочито у мноштву затвора које су водили СДА и њени политички партнери.

- Један од специфичних аспеката ове кампање терора било је управо стварање широке мреже затвора у којима су почињена најгора звјерства - рекао је Барио за Глас Српске.

Он је истакао да чинови насиља над Србима никада нису квалификовани као оно што они и јесу, као ратни злочини, злочини против човјечности и дјела геноцида, те да су починиоци ових злочина над Србима имали користи од изузетне попустљивости судија и често су пролазили потпуно некажњено.

Барио је навео податке по којима је у Сарајеву је од 1991. до 1995. године убијено око 3.000 српских цивила и да је у истом периоду 1.665 српских цивила тешко повријеђено.

Он је додао да је пријављен нестанак отприлике 800 Срба из дијела Сарајева под контролом СДА, али је број несталих Срба вјероватно већи од тога, те да до данас још није пронађено око 260 Срба.

- Бошњачки званичници из СДА уложили су огромне напоре да прикрију злочине почињене над српским грађанима и користили су се свим средствима како би спријечили да се ископавања заврше - рекао је Барио.

Он је истакао да нестали Срби не смију бити заборављени и да потрага мора бити настављена.

Барио је рекао да су од Дејтонског споразума скрнављења православних цркава и гробља у Сарајеву постала правило и често се поклапају са православним празницима.

- Цркве се редовно вандализују. На српским гробљима гробнице се и даље уништавају или прскају бојом. Срби, чак и мртви, у Сарајеву се сматрају непожељним, те не могу чак ни да почивају у миру у граду за који се тврди да је мултиетнички и да у њему влада толеранција - нагласио је Барио.

Према његовим ријечима, ако је референдум из 1992. био узрок рата, Дејтонски споразум из 1995. године био је директни узрок великог егзодуса Срба из Сарајева и Дејтонским споразумом Срби су жртвовани, те нису имали другог избора осим оног између кофера и мртвачког сандука.

Барио је нагласио да су српске жртве рата и ратних мучења у муслиманском дијелу Сарајева и шире истовремено и жртве различитих облика дискриминације на међународном нивоу, јер је "друга страна медаље била демонизација Срба".

- Резултат виктимизације муслимана била је демонизација не само српског руководства, већ и цијелог српског народа. Клеветање и дехуманизација Срба покретали су мржњу према њима, лишавајући их било каквог облика саосјећања према њима и оправдавајући све мјере принуде које су им наметнуте - навео је Барио.

Он је констатовао да више од 25 година након завршетка рата новине и даље без поговора објављују бошњачку пропаганду деведесетих година 20. вијека, те да ту подмуклу пропаганду представљену под маском забаве не треба потцјењивати.

- Западна белетристика и индустрија забаве у потпуности је усвојила бошњачку пропаганду у свим својим продукцијама /телевизијским серијама, играним филмовима, романима, пјесмама.../ - додао је Барио.