latinica  ћирилица
30/04/2021 |  09:36 ⇒ 10:31 | Аутор: СРНА

Тужилаштво БиХ и након 27 година нијемо на убиство четворо младих

Четворо младих људи убијено је на данашњи дан 1994. године у Добоју, а пет лица тешко је рањено приликом гранатирања ужег дијела града са положаја тзв. Армије БиХ, за шта ни након 27 година нико није одговарао нити се Тужилаштво БиХ огласило о том догађају.
Благо Благојевић - Фото: СРНА
Благо БлагојевићФото: СРНА

Због кривичног дјела ратни злочин против цивилног становништва, а у вези са гранатирањем Добоја у периоду ратних дејстава од 1992. до 1995. године током којег је страдало 99 цивила, а 322 рањено, Окружно јавно тужилаштво у Добоју је у ранијем периоду водило истрагу против укупно осам лица.

Ријеч о лицима А.Н, Б.Х, М.Х, Ш.А, С.Џ, Х.И, А.М. и Б.М, али је поступак према одлуци Суда БиХ из 2012. године прослијеђен Тужилаштву БиХ.

Породице страдалих и данас чекају одговоре на питања ко је наредио, а ко поубијао недужне младе људе и зашто нико није одговарао за њихову смрт.

Некадашњи припадник Војске Републике Српске Благо Благојевић рекао је да су 30. априла 1994. године, дан уочи Васкрса, од испаљене гранате калибра 120 милиметара на лицу мјеста смртно страдали његова кћерка Далиборка /20/ и њен вјереник Недељко Танасић, док су од посљедица рањавања у болници преминули Стојанка Јовић, избјеглица из Маглаја, и Љиља Вукосавовић, избјеглица из Грачанице.

- Ту суботу, око 20.30 часова, пала је граната која је дошла са подручја коју су контролисале муслиманске снаге - испричао је Благојевић и додао да је страдала омладина која се окупила да прослави вече уочи Васкрса.

Каже да су његова кћерка Далиборка и Недељко сахрањени у исту гробницу, јер је граната прекинула њихово заказано вјенчање.

- Нико није истражио одакле је тачно граната испаљена, ко је издао наређење. Жалосно је и то што нико не обиљежава ту трагедију, с обзиром на то да је те вечери у Добоју у једном дану од гранате страдало највише цивила - истакао је он.

Благојевић је навео да се његова лична трагедија и даље наставља у покушајима да сазна ко је одговоран за страдање.

Истиче да је разочаран и што, упркос свим покушајима ни до данас, Недељку, избјеглици из Бусоваче и припаднику добојске бригаде који је сахрањен уз почасну паљбу, није признат статус погинулог борца, иако се његова фотографија налази у Спомен-соби Градске борачке организације Добој.

- С обзиром на то, да се Недељко води као цивилна жртва рата, његова мајка која се вратила у федералну општину Бусовача и као повратник преживљава од скромне инвалиднине од 80 КМ - рекао је Благојевић, који је поручио да Република Српска не треба да заборавља своје жртве.

Предсједник Скупштине Градске борачке организације Добој Петар Тубић рекао је да је у Добоју током ратног сукоба од гранатирања са околних муслиманских положаја убијено 99, а рањена су 322 цивила.

- Нажалост, правда је и даље селективна за српске жртве. Још није покренут поступак за убијене и страдале током четворогодишњег гранатирања Добоја, иако је полиција документовала и фотографисала свако мјесто страдања и постоје јасни подаци о томе - рекао је Тубић.

Он је навео да су Добој гранатирале јединице тзв. Армије БиХ и ХВО и да је жалосно што и данас наредбодавци и извршиоци слободно и некажњено шетају по мјестима у Добоју гдје су страдале жртве.

Из Полицијске управе Добој и Окружног јавног тужилаштва Добој је саопштено да су извјештаји о злочинима против човјечности и ратним злочинима против цивилног становништва, а који се односе на гранатирање ужег и ширег подручја града Добоја, која обухватају и високо позициониране официре тзв. Армије БиХ, достављени Тужилаштву БиХ на поступање.

Из Полицијске управе Добој наводе да су 26. децембра 1995. године Окружном јавном тужилаштву Добој поднијели кривичну пријаву против девет лица због постојања основа сумње да су починили кривично дјело ратни злочин против цивилног становништва, а 13. новембра 2001. године и посебан извјештај као допуна претходне кривичне пријаве против једног лица.

Истом Тужилаштву је 30. марта 2012. године поднесен извјештај о почињеном кривичном дјелу против једног лица због постојања основа сумње да је починило кривична дјела злочини против човјечности.

Добојска полиција је 15. децембра 2017. године Тужилаштву БиХ у Сарајеву поднијела извјештај о почињеном кривичном дјелу против једног лица због постојања основа сумње да је починило кривично дјело злочини против човјечности.

Из Окружног јавног тужилаштва у Добоју наводе да су ранијем периоду водили истрагу по поднесеној кривичној пријави против укупно осам лица чији су иницијали А.Н, Б.Х, М.Х, Ш.А, С.Џ, Х.И, А.М. и Б.М, због кривичног дјела ратни злочин против цивилног становништва, а у вези гранатирања Добоја у периоду ратних дејстава од 1992. до 1995. године.

Осумњиченим је стављено на терет да су у својству заповједника и чланова штаба војних формација тзв. Армије БиХ планирали, издавали наредбе, односно учествовали у доношењу одлука о издавању наредби неселективних артиљеријско-ракетних напада на градско језгро и цивилне циљеве у граду Добоју и његовој околини, усљед којих је смртно страдало и рањено више лица, те причињена знатна оштећења на стамбеним и другим објектима.

Наведени предмет је, у складу са обавезама из Стратегије за рад на предметима ратних злочина у БиХ, достављен на преглед и оцјену Суду БиХ, које је рјешењем од 10. јануара 2012. године, предмет прослиједио Тужилаштву БиХ.

Из Тужилаштва БиХ нису одговорили на питање Срне о статусу достављених предмета.

У Добоју о страдању 99 убијених и рањена 322 цивила, од којих је већи број као посљедицу имао инвалидност, током гранатирања Добоја са околних муслиманских положаја током ратног сукоба, свједочи спомен-плоча постављена у градском парку, поред биста народних хероја из Другог свјетског рата.