Дејтонски споразум мора бити спроведен дословно
Како је наглашено, Дејтонски споразум, укључујући децентрализовану власт успостављену Уставом БиХ, мора се досљедно спроводити.
- Ранија одступања од ове формуле и актуелне пријетње промјеном осјетљиве равнотеже постигнуте Дејтонским споразумом изазивају политичке тензије и пријете будућој стабилности БиХ - наводи се у Извјештају.
Даље је наведено да Устав БиХ, договорен у Дејтону, успјешно чува мир и стабилност већ више од 25 година зато што је прилагођен политичкој и историјској стварности БиХ, коју карактеришу три народа чији припадници страхују од доминације једног или оба друга народа.
- Већину надлежности Устав даје ентитетима и садржи различите механизме који су пажљиво постављени тако да штите интересе ентитета и конститутивних народа. Не само да је искуство показало да је дејтонска формула успјешно одржала мир и омогућила напредак у БиХ, него и да не постоји одржива алтернатива овој структури, нити је икада постојала - појашњава се у Извјештају.
Чак ни пола вијека репресивне власти у бившој Југославији, наглашава се, није успјело да угуши одвојене националне идентитете и супарништва, који су настављени током цијеле совјетске ере и испливали на површину чим је попустила контрола репресивног ауторитарног режима.
- Као што је Ричард Холбрук, главни преговарач испред САД у Дејтону, рекао 2007. године, "Босна је федеративна држава. Мора и бити структурисана као федеративна држава. Не можете имати унитарну владу зато што би се земља вратила сукобима. И то је разлог из ког Дејтонски споразум, вјероватно најуспјешнији мировни уговор на свијету у посљедњој генерацији, уважава стварност" - наводи се у Извјештају.
Противници дејтонског компромиса криве га због политичких подјела у БиХ, али у овом погрешном размишљању, како је наведено, побркани су узрок и посљедица.
- У недавно објављеном чланку, професор Универзитета у Питсбургу Роберт М. Хејдн написао је: Босна није каква јесте због Дејтона; управо, Дејтон је такав због природе босанског друштва - наведено је у Извјештају, уз напомену да од потписивања Дејтонског споразума до данас није било већег међунационалног насиља у БиХ.
Супротно тврдњама неких који пажњу придају само дневним политичким свађама у БиХ, стоји у Извјештају, стварне пријетње по стабилност и будућност БиХ не долазе од инсистирања на национално-вјерским идентитетима, чак ни од провокативне политичке реторике. У ствари, материјалне пријетње по стабилност и будућност БиХ долазе од оних елемената који теже да пониште дејтонску формулу и укину механизме заштите који су сачували мир у земљи.
У Извјештају се додаје да су високи представник и Уставни суд БиХ централизовали БиХ и нарушили права конститутивних народа супротно дејтонској формули.
- Од потписивања Дејтонског споразума, високи представници су, један за другим, помагали настојањима бошњачких политичких странака у БиХ да, кроз неумољиву кампању, разграде дејтонски компромис и остваре бошњачки ратни циљ - унитарну државу којом владају бошњачки политичари. Високи представник је већ низом незаконитих одлука остварио добар дио овог плана, гдје су на нивоу БиХ формиране бројне агенције супротно уставној подјели надлежности. Међутим, високом представнику и бошњачким странкама ни то није довољно - истиче се у Извјештају.
У овом документу даље је наведено да је Странка демократска акције /СДА/ 2019. године усвојила провокативну декларацију у којој позива на потпуно укидање дејтонског уређења - укључујући ентитете и механизме заштите конститутивних народа - у прилог унитарне државе којом би доминирала СДА.
Умјесто да испуњава своју обавезу, према којој је дужан да се придржава Устава БиХ, наведено је да Уставни суд БиХ пречесто потврђује неуставну централизацију и слабљење уставом загарантованих механизама заштите конститутивних народа БиХ.
- У ствари, тијело које је најодговорније за успостављање и поштовање владавине права у БиХ редовно игнорише закон. У Уставу БиХ каже се: "Све владине функције и овлашћења, која нису овим Уставом изричито дата институцијама БиХ, припадају ентитетима". Међутим, упркос овој јасној формулацији, судијска већина у Уставном суду БиХ редовно прихвата надлежности на нивоу БиХ које нису изричито, чак ни конклудентно, дате нивоу БиХ - појашњава се у Извјештају.
Бивши шеф кабинета предсједника Уставног суда Недим Адемовић, уз одобравање 2010. године изјављује да је уставноправни развој искључиво посљедица међународног интервенционизма, те се похвалио да је Уставни суд БиХ дао легитимитет многим наметнутим законима, успостављао баланс између суверенитета БиХ и међународне управе.
У Извјештају се истиче да се Уставни суд БиХ упорно руга владавини права, игнорише јасне уставне обавезе и повинује се незаконитом октроисању закона одлукама високог представника, што је, више него очигледно, супротно демократском законодавном систему који успоставља Устав БиХ.
- Када се Уставни суд БиХ једном усудио да се успротиви високом представнику, он је одговорио одлуком која је још увијек на снази, а којом поништава судску одлуку и забрањује било ком суду у БиХ да оспорава или доводи било како у питање једну или више одлука високог представника - наведено је у Извјештају.
Влада Српске у Извјештају наглашава да већина судија Уставног суда БиХ поуздано подржава разграђивање дејтонског компромиса тако што у кључним предметима три судије - странца гласају као блок са двојицом судија из реда Бошњака и тако прегласавају четири судије које су држављани БиХ.
- Стране судије у Уставном суду БиХ не доприносе очувању дејтонске структуре БиХ. Напротив, гласају за одлуке које изазивају оправдано незадовољство код једног или два народа, јер крше елементарна права, најчешће Срба и Републике Српске. Због чињенице да Уставни суд БиХ не штити дејтонску структуру још је важније да то чине изабрани званичници - каже се у Извјештају.
Одступања од Дејтона, упозорено је у овом документу, имају за посљедицу нефункционисање данашње БиХ.
Као и у бројним земљама које имају групе и регионе са историјским идентитетом, и Устав БиХ строго ограничава надлежности нивоа БиХ, чиме је максимално сужен предмет спорних одлука за које је потребан консензус на нивоу БиХ.
- Дејтонским споразумом и његовим Анексом четири БиХ је одређена као државна заједница са веома ограниченим унутрашњим суверенитетом, који највећим дијелом припада ентитетима – Републици Српској и ФБиХ. О ограниченом унутрашњем суверенитету БиХ говори и структура власти на нивоу заједничких институција, а њих је свега три – Предсједништво БиХ, као колективни шеф државне заједнице и извршна власт, Уставни суд БиХ и Централна банка БиХ - наглашава се у Извјештају.
Како се истиче, сви остали органи су помоћни, те у називу и немају одредницу БиХ /на примјер, Парламентарна скупштина и њена два дома – Представнички и Дом народа, као и Савјет министара који није влада, већ помоћно тијело Предсједништва БиХ/.
У Извјештају Владе Српске се истиче да су закони које су наметнули високи представници, а потврдио Уставни суд БиХ, грубо нарушили уставну дејтонску структуру БиХ продубљујући међунационално неповјерење и нестабилност у БиХ.
Нажалост, наведено је у Извјештају, неуставна централизација надлежности до које је у великом дијелу дошло због нелегалних и промашених поступака високог представника, саботира дејтонски концепт.
- До дисфункционалности БиХ није довео Устав БиХ договорен у Дејтону, него нарушавање те формуле од стране високог представника, те непоштовање Устава од Уставног суда БиХ. Управо је неуставна централизација надлежности извор многих неријетких и крајње контроверзних застоја који су обиљежили управу на нивоу БиХ - наглашава се у Извјештају.
Бивши правник ОХР-а Метју Периш недавно је признао ову очигледну чињеницу када је написао да су "проблеме БиХ усложњавали... сукцесивни високи представници и други међународни званичници који су вршили притисак на стране да креирају све више федералних структура у настојању да се централизује власт".
Он појашњава да "централизација усложњава проблеме консоцијације, не рјешава их", те додаје да управо децентрализација смирује политичке притиске консоцијационизма када различите групе не желе међусобан компромис, а не већа централизација.
Како истиче Периш "Швајцарска опстаје уз приближно консоцијативан устав тако што надлежности власти држи даље од Берна и препушта их географски различитим кантонима".
Од прошлог извјештаја Републике Српске Савјету безбједности у октобру 2020. године до данас, наглашено је у Извјештају, лидер највеће бошњачке политичке странке у БиХ СДА Бакир Изетбеговић често се упуштао у гнусну и дестабилизујућу реторику.
- На примјер, у марту је изјавио да не може рећи да неће бити рата и додао: `Радије бих данас умро него допустио да геноцидаши завладају дијелом БиХ`. Изетбеговићево помињање рата је пријетеће, а називање Срба који немају ништа са ратним злочинима `геноцидашима` врхунац је нетрпељивости која подрива међунационално помирење. Не треба да изненађује страх Срба од централизоване државе којом владају политичари који о њима мисле на тај начин - наводи се у Извјештају.
Упркос томе, наглашава се, српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик одговорио је Изетбеговићу позивом на разговор чији би циљ био проналазак уравнотеженог рјешења којим би били задовољни сви - и ентитети и конститутивни народи, те рекао: "Дајте да разговарамо о Дејтону, Уставу, и то без странаца, и да тај договор поштујемо. Не желимо никакво позивање на насиље или наметање неких проблема".
У Извјештај се подсјећа да је у још једном примјеру гдје демонизује Србе као народ, Изетбеговић у јануару 2021. године, говорећи о предсједавајућем Предсједништва БиХ Милораду Додику рекао: "И кажу "Нема лоших народа, има лоших руководстава" - нисам сигуран", имплицирајући да су Срби лош народ, јер дају подршку Додику.
Како се истиче, у јануару 2021. године, Изетбеговић је још једном поновио свој презир према Дејтонском споразуму и одбијање Устава БиХ, те признао колика је штета већ нанесена дејтонској формули, изричито рекавши да нема повратка на "изворни Дејтон" јер је то ретроградно, што значи на Устав БиХ како је написан.
- У марту 2021, године Изетбеговић је позвао на "унитарну државу БиХ", што је био ратни циљ бошњачке армије. У децембру 2020, Изетбеговић је запријетио да има "страховито оружје", о чему сви који имају "зле намјере" према БиХ треба да размисле - подсјећа се у овом документу.
У Извјештају се оцјењује да међународна заједница треба да осуди ову агресивну и нетрпељиву реторику и инсистира на томе да политички актери у БиХ прихвате Дејтонски споразум као основ управљања БиХ.
Даље је наведено да је министар спољних послова у Савјету министара Бисера Турковић, члан СДА, прешла границу и подрила међунационално помирење и правду за ратне злочине.
- У јануару 2021. године, након што је Суд БиХ утврдио да је бивши командант бошњачке армије Сакиб Махмуљин крив за ратне злочине и звјерства одреда "Ел муџахид" под његовом командом, Турковићева се ухватила фејсбука и ту осудила пресуду и величала Махмуљина. Пренијела је ријечи из пријетећег писма Махмуљиновог сина како је "и послије рата - рат" - подсјећа се у Извјештају.
У овом документу је наглашено да Турковићева наставља да слиједи спољну политику СДА умјесто БиХ, те се наводи примјер да је у јануару 2021. године Турковићева изашла из оквира своје надлежности и послала дипломатску ноту Хрватској као одговор на најаву Хрватске да ће прогласити искључив економски појас, наводећи да су тиме угрожена права БиХ.
- Нота не одражава став Предсједништва БиХ, органа надлежног за вођење спољне политике према Уставу БиХ, а предсједавајући Предсједништва изричито је изразио противљење њеном ставу. Хрватска је с правом обавијестила Турковићеву да не може прихватити ноту Министарства спољних послова као легитиман и званичан став БиХ - наводи се у Извјештају.
Бошњачки званичници већ годинама упућују фриволне захтјеве за преиспитивање закона Републике Српске пред Уставним судом којима траже пренос нових надлежности на ниво БиХ у флагрантној супротности са Уставом, наведено је у Извјештају, или једноставно спречавају легитимне акте управе ентитета.
Бошњачки званичници су чак упутили редикулозну апелацију у којој тврде да су припрема и достављање извјештаја Републике Српске Савјету безбједности на неки начин незаконити, иако одређене чланице Савјета безбједности траже и поздрављају те извјештаје.
Како се наводи, најновији примјер је да, упркос чињеници да уређивање локалног шумског земљишта очигледно није надлежност БиХ, што показује јасна подјела надлежности у Уставу БиХ и разрађен законски режим за шуме у оба ентитета и кантонима, бошњачки званичници су затражили од Уставног суда да одбаце постојећи систем, занемари текст Устава и одлуком уведе нову надлежност на нивоу БиХ над шумама.
- У сличној, недавно поднесеној апелацији, бошњачки политичари тврде да Република Српск не може давати концесије за електране, иако су сагласности у потпуности у складу са законом БиХ који уређује концесије, а који је припремљен уз помоћ експерата из ЕУ и других чланица међународне заједнице, и упркос чињеници да су и Република Српска и ФБиХ током низа година издале на десетине сличних концесија - наведено је у Извјештају.
У још једном случају, како се наводи, бошњачки политичари недавно су се обратили Уставном суду БиХ тражећи да укине Министарство за европске интеграције и међународну сарадњу Републике Српске, иако улога овог министарства, која је слична улози регионалних тијела широм Европе, ни на који начин није супротна надлежности нивоа БиХ за спољну политику нити на било који начин крши Устав.
Стална подношења ових провокативних и реметилачких апелација на основу тврдњи без уставног упоришта показују упорна настојања бошњачких странака да повећају тензије и поново напишу Дејтонски споразум са циљем смањења механизама заштите ентитета и конститутивних народа.
Бошњачке политичке странке, како је наведено, предано раде на томе да Хрвате лише уставних механизама заштите које имају као конститутиван народ и у том погледу већ су успјели на један начин, а то је избор Жељка Комшића као "хрватског" члана Предсједништва БиХ на изборима 2018. године, који је номинално хрватски политичар који се залаже за политички програм СДА и Бошњака, а готово да нема никакву подршку међу Хрватима.
- Бошњачки политичари лишили су права хрватске гласаче тако што су подстицали Бошњаке да гласају за Комшића умјесто за кандидата за бошњачко мјесто у Предсједништву. Ова манипулативна тактика дала је Бошњацима два мјеста у Предсједништву, а Хрватима ниједно. Међутим, бошњачким странкама ни то није довољно. Бакир Изетбеговић, лидер СДА, често наглашава да се "мањини" /Хрватима/ не смије дозволити да блокирају вољу већинских Бошњака - наглашава се у Извјештају.
На примјер, у октобру 2020. године, говорећи о Хрватима у Федералном парламенту, Изетбеговић се противи "доминацији мањине над већином".
Изетбеговић је недавно запријетио да ће искористити "феномен Комшић" и на нижим нивоима власти да би обезбиједио да хрватска заједница ни на који начин ефективно не учествује у управи.
У Извјештају Владе Српске се напомиње да сталне пријетње усмјерене против права ентитета и конститутивних народа изазивају узнемиреност и раздор, а механизми заштите конститутивних народа из дејтонског устава нужни су, не само да би обезбиједили мир и стабилност, него и да би народи у БиХ могли превазићи међунационалне баријере и сарађивати.
Тек када народи у БиХ буду осјећали да су потпуно заштићени од доминације других, наглашава се у документу, моћи ће да изграде повјерење и пређу преко националних линија ка заједничким циљевима.
- Покушаји да се механизми заштите конститутивних народа укину изазивају неповјерење, узнемиреност и раздор - наведено је у Извјештају и наглашено да међунационална сарадња постаје готово немогућа када се један народ осјећа као под опсадом.
Када високи представник и међународна заједница подржавају настојања у правцу додатне централизације власти у БиХ у директној супротности са формулом договореном у Дејтону и јавно позивају на измјене Устава БиХ у политичке сврхе, ти поступци само додатно дестабилизују политичку климу зато што се стране којима нису гарантовани механизми заштите и аутономија из Дејтона осјећају угрожено и сходно томе и реагују.
Дискусија међу Србима и Хрватима у БиХ, као и другима у региону, о евентуалном мирном раздруживању БиХ, наведено је у Извјештају, јавља се као неизбјежна реакција на ове упорне пријетње даљом централизацијом БиХ супротно Уставу БиХ.
- Управо пријетње потпуним укидањем Републике Српске које пласирају одређени бошњачки политички лидери, узрокују да српски лидери увијек одговарају да ће се Република Српска позвати на право на самоопредјељење и да неће дозволити њено укидање. Ако је циљ да остане пресудан инструмент стабилности у региону, Дејтонски споразум не може бити уговор који обавезује само једну страну, него га морају поштовати сви - наводи се у другом поглављу 25. Извјештаја Владе Републике Српске Савјету безбједности УН.