Сви приједлози промјена закона и устава захтијевају опрез
У тексту се наглашава да је ова структура сачувала мир више од 25 година, те да је и даље од пресудног значаја као гаранција стабилности у будућем периоду.
Извјештај подсјећа на писање бившег високог представника Карла Билта, који је навео да би се "онима које доводе у питање дејтонску структуру због поштовања етничких и националних идентитета могло савјетовати да покушају да код Шкота издејствују да прихвате потпуну интеграцију са Енглеском, или код Каталонаца или Баскијаца да прихвате потпуно унитарну Шпанију".
Једноставно речено, све пријетње у односу на дејтонску формулу пријетње су стабилности, напретку и будућности БиХ, стоји у трећем поглављу извјештаја.
Како се наводи, неки амерички коментатори који се залажу за БиХ у којој доминирају Бошњаци, учествују у лобистичкој кампањи и залажу се да САД и друге земље, кроз агресиван наступ, замијене дејтонски систем који чува мир већ више од 25 година.
Као примјер се наводи недавни извјештај под насловом "Како поправити Дејтон: Нови аранжман за Босну и Херцеговину", у којем један аналитички центар позива међународну заједницу да силом наметне централизовани "грађански" систем у БиХ.
- Међутим, све западњачке присталице "грађанске" БиХ карактерише фундаментално непознавање прилика у земљи. Срби и Хрвати у БиХ су, својим гласовима, досљедно и наглашено одбацили идеју "грађанске" БиХ. Недавно је чак и Бакир Изетбеговић, предсједник СДА, признао да је продор "грађанских" странака код Хрвата и Срба "сведен на нулу" - додаје се у извјештају Владе Српске.
Како се наводи, чак је и већина Бошњака одбацила "грађанске" странке и опредијелила се за бошњачке националисте.
Националистичке бошњачке странке често подржавају "грађански" систем у БиХ, али само када су сигурне да би таквом БиХ у потпуности доминирала бошњачка већина.
Влада Српске у извјештају наглашава да, иако се стручни савјети пријатеља БиХ уважавају, реформска настојања страних влада и организација морају поштовати суверенитет БиХ.
Да би биле одрживе и легитимне, измјене закона и устава у БиХ не смију бити резултат страног притиска са било које стране.
У тексту се подсјећа да су ранији покушаји утицајних трећих лица да притиском издејствују веће промјене само успориле напредак БиХ.
Као примјер се наводи фијаско бутмирских састанака у октобру 2009. године, који служи као наук како се реформа не постиже.
- Основни елемент поштовања владавине права је поштовање законског процеса, а нарочито поштовање уставних процеса који уређују средства којима се мијења сам устав - додаје се у тексту.
Наглашено је да би сваки покушај наметања законских реформи у БиХ незаконитим средствима само додатно урушио поштовање владавине права и оних страних елемената који би учествовали у таквом лицемјерном настојању.
- Све реформе - путем закона или уставних амандмана - морају се одвијати у транспарентном и законском процесу који је утврђен Уставом БиХ. Ера недемократских налога које су БиХ и њеним народима наметале спољне силе супротно Дејтону и демократским уставном процесима БиХ давна је прошлост - порука је Владе Српске.
У тексту се подсјећа да су, након побједе Џоа Бајдена на изборима за предсједника САД, поборници БиХ под бошњачком доминацијом изразили нереална, оптимистичка очекивања да ће нова америчка администрација усвојити агресивну политику у правцу промјене дејтонског устава, упркос чињеници да је дејтонска структура донијела мир који траје више од 25 година.
Међутим, Бајденова администрација одбацила је такву дестабилизујућу политику.
У писму члановима Предсједништва БиХ, амерички државни секретар Мајк Блинкен позвао је на "ограничене уставне промјене потребне да би се извршила досљедна реформа изборног система која мора бити у складу са захтјевима за чланство у Европској унији и пресудама европских судова".
Извјештај указује и на став америчког амбасадора у БиХ Ерика Нелсона, који је на сличан начин поновио америчку опредијељеност за Дејтонски споразум и БиХ са два ентитета и три конститутивна народа.
- Република Српска са захвалношћу поздравља изјаве америчке политике којима се подржава Дејтонски споразум и слаже се са државним секретаром Блинкеном да постоји потреба за ограниченим уставним промјенама са циљем спровођења одлука Европског суда за људска права - додаје се у извјештају.
Наведено је да Република Српска подржава измјену Устава БиХ у циљу спровођења пресуде Европског суда заљудска права у предмету Сејдић -Финци и сличним одлукама.
У овом докуименту се наводи и да Српска жали што неслагања бошњачких и хрватских странака у БиХ о начину спровођења ове одлуке у погледу изабраних званичника у ФБиХ спречавају ове измјене до којих је требало давно доћи.
Што се тиче носилаца функција који представљају ФБиХ, Република Српска већ годинама јасно ставља до знања да ће прихватити свако рјешење које хрватске и бошњачке странке усагласе, а које ниједан од три конститутивна народа не лишава права гласа.
У трећем поглављу, Влада подсјећа да је 2013. године, Јакоб Финци, један од два подносиоца тужбе у предмету Сејдић-Финци, похвалио приједлог тадашњег предсједника Републике Српске Милорада Додика, према ком би Предсједништво БиХ имало једног члана из Републике Српске, два из Федерације, и то без националног предзнака.
Финци је изјавио да он и Дерво Сејдић, други подносилац тужбе, сматрају да је Додиков приједлог "најкоректнији и најконкретнији".
- Нажалост, водеће бошњачке и хрватске стране више од деценију не успијевају да постигну сагласност о начину избора чланова Предсједништва БиХ и Дома народа из ФБиХ. Бошњачке странке одбијају приједлоге усмјерене на то да се спријечи да два члана Предсједништва бирају Бошњаци, а ниједног Хрвати - стоји у тексту.