Присуство ОХР-а и страних судија препрека на европском путу БиХ
У Извјештају се подсјећа да су водеће српске, бошњачке и хрватске странке сагласне у подршци евроинтеграцијама БиХ.
У Мишљењу Европске комисије из 2019. године о захтјеву БиХ за чланство у ЕУ, утврђено је 14 кључних приоритета да би БиХ добила препоруку за отварање приступних преговора.
- Ови критеријуми су захтјевнији од оних које су добиле друге земље у истој фази европских интеграција, међутим, лидери у БиХ раде на томе да сви приоритети буду остварени у најкраћем могућем року. Недавно су представници радне групе водећих бошњачких, српских и хрватских странака рекли да је завршено шест од 14 приоритета, те да се тренутно у законодавној процедури налазе још три /закони који се тичу јавних набавки, Високог судског и тужилачког савјета и спречавања сукоба интереса/ - наводи се у Извјештају.
У фебруару 2021. године, представници Парламентарне скупштине, Парламента ФБиХ, Народне скупштине Српске и Скупштине Брчко дистрикта усвојили су план приоритета за убрзавање европских интеграција БиХ.
У истом мјесецу, министар безбједности на нивоу БиХ упознао је специјалног представника ЕУ Јохана Сатлера о инструкцијама којима се операционализује сарадња ЕУ са Еурополом.
Такође, у фебруару 2021. године, Савјет министара усвојио је и Стратегију за контролу малокалибарског и лаког оружја за период 2021-2024 године и пратећи акциони план с циљем повећања ефикасности свих субјеката у тој области и унапређења безбједности у БиХ и региону.
БиХ се креће и ка смањењу емисија гасова са ефектом стаклене баште у складу са међународним иницијативама, а Савјет министара усвојио је и Оквир за реализацију Циљева одрживог развоја, документ који су раније усвојиле владе Српске, ФБиХ и Брчко дистрикта.
У Извјештају се наводи да упркос чињеници да у БиХ постоји сагласност у погледу значаја европских интеграција, на путу БиХ ка ЕУ и даље стоје знатне препреке.
- Све док БиХ има страног надзорника - високог представника - и Уставни суд са три мјеста резервисана за странце, остаће протекторат, а не држава пуног суверенитета, квалификована за чланство у ЕУ, како су то већ констатовали званичници ЕУ. Даље присуство ОХР-а у БиХ неспојиво са суверенитетом БиХ, а самим тим и са европским интеграцијама БиХ. Уз то, наставак дјеловања ОХР-а спречава одређене напоре ЕУ у БиХ - наводи се у завршном поглављу Извјештаја Владе Српске органима УН.
У том документу се подсјећа да, као што је ЕУ више пута констатовала, наставак дјеловања ОХР-а са самопрокламованим "бонским овлашћењима" омета напредак БиХ на путу европских интеграција.
- У фебруару, специјални представник ЕУ у БиХ Јохан Сатлер изјавио је да је присуство ОХР-а неспојиво са чланством БиХ у ЕУ, те да БиХ мора тежити његовом постепеном гашењу. На форуму о европским интеграцијама БиХ, Сатлер је рекао да БиХ треба тежити смањењу присуства међународне заједнице пошто је садашњи обим тог присуства `неспојив са чланством у ЕУ`. У погледу ОХР-а, у Мишљењу Европске комисије из 2019. године каже се сљедеће: "Тако интензиван међународни надзор је, у начелу, неспојив са суверенитетом БиХ, па стога и са чланством у ЕУ" - подсјећа се у Извјештају.
ОХР, наводи се у том тексту, подрива дјеловање ЕУ у БиХ.
- Као што је бивши високи представник Карл Билт написао у јануару, `континуирано присуство ОХР-а у својству старатеља Дејтона често разводњава утицај дјеловања ЕУ`. У ствари, високи представник постао је огорчени супарник ЕУ у борби око међународног утицаја у БиХ. На примјер, у интервјуу који је дао 12. априла, високи представник Валентин Инцко оспорио је мишљење специјалног представника ЕУ Јохана Сатлера, који је рекао да је ОХР неспојив са европском перспективном БиХ, снисходљивим коментаром: "Као једна од неколико чланица Управног одбора Савјета за спровођење мира /ПИК/, ЕУ, наравно, има право на своје мишљење" - истиче се у Извјештају.
Из Владе Српске су поручили да, умјесто да ЕУ третира као главног међународног саговорника БиХ, високи представник своди ЕУ на "једну од неколико чланица" Управног одбора ПИК-а, ад хок тијело без икаквог правног ауторитета на чијем челу је сам високи представник.
Друга битна препрека која стоји између БиХ и европских интеграција је, истиче се у Извјештају, дугогодишње присуство страних судија у Уставном суду БиХ.
- Устав БиХ садржи неуобичајену одредбу - као привремену мјеру у периоду од пет година - којом се три од девет судијских мјеста у Уставном суду БиХ резервишу за странце. У Мишљењу се, међу 14 "кључних приоритета" за БиХ, с правом налази и "рјешавање питања међународних судија у Уставном суду БиХ" - појашњава се у Извјештају.
Република Српска цијени уважавање Европске комисије да су стране судије у Уставном суду БиХ неспојиве са европским интеграцијама и сматра да је њихово присуство неспојиво са суверенитетом БиХ и демократијом, напомињући да није познато да иједна суверена земља у свијету има стране судије у уставном суду, а камоли судије које је именовао појединац – предсједник страног суда без пристанка дате земље као услова.
- У свом чланку о Суду БиХ из 2016, Стефан Грацијадеи са Универзитета у Антверпу пише: Још у већој мјери је са националним суверенитетом неспојива идеја да међународне судије могу да сједе у националним судовима највише инстанце. "Због доктрине државног суверенитета, звучи незамисливо да страни држављанин треба да сједи у врховном суду или уставном суду друге земље". Ово је нарочито тачно зато што се ови судови налазе на међи између политике и права: имају моћ да сагледавају законе, који почивају на вољи народа, у односу на национални устав - наводи се у Извјештају.
Стране судије у Уставном суду БиХ подривају и његов легитимитет као највећу вриједност сваког суда надлежног за судску ревизију, а без таквог легитимитета, јавност неће прихватити судске одлуке којима се поништавају закони које су донијеле демократски изабране институције.
- Грацијадеи истиче да стране судије "нису студирале домаће право, често не познају језик земље, а као држављани друге земље неспремни су да поштују врховни закон земље са којом их не веже спона држављанства". Уставни суд БиХ погоршава дефицит легитимитета тиме што не припрема одређене битне одлуке на енглеском језику, укључујући и одлуке у чијем доношењу су учествовале стране судије. Без енглеске верзије одлуке, поставља се питање како стране судије – од којих ниједан не говори језике у БиХ - могу независно и на основу чињеница закључивати да ли се придружити датој одлуци и подржати образложење - објашњава се у Извјештају.
С обзиром да стране судије Уставног суда не говоре језике у БиХ, непостојање енглеских верзија одлука Суда, истиче се у Извјештају, чак значи да те стране судије не могу ни да прочитају, ни схвате званичну верзију досадашње судске праксе.
- Апсурднији услов за највиши суд једне земље - судије које чак не могу да прочитају раније одлуке тог суда - тешко да се може замислити. Још више узнемирује чињеница да је ова несувисла ситуација сасвим непотребна. Стране судије у Уставном суду БиХ већ не учествују у великој већини предмета пред тим судом - наводи се у Извјештају.
У том тексту се додаје да "редикулозна ситуација у којој се један уставни суд са страним судијама повинује неизабраном међународном бирократи са незаконитим овлашћењима, захтјеве тих истих странаца да се одлукама тог суда `поштује владавина права` претвара у циничну фарсу".
- Највеће српске и хрватске странке у БиХ снажно се залажу да стране судије у Уставном суду БиХ буду замијењене држављанима БиХ, те су и предложиле закон у том смислу. Међутим, СДА и друге бошњачке странке одбиле су чак и да размотре тај приједлог, чиме су спријечиле, још једном, да БиХ функционише како је предвиђено Дејтонским споразумом и тако стале на пут напретку БиХ ка чланству у ЕУ - закључује се у Извјештају.