Калинић: Историјско раскршће - кво вадис БиХ, кво вадис Српска, кво вадис опозиција
- При томе је несумњиво да владајућа коалиција има довољно гласова да подржи иницијативу предсједника СНСД-а Милорада Додика за отпочињање преговора о будућности БиХ са релевантним саговорницима из Федерације. Избјећи ћемо да овог пута говоримо о "путу издаје", али опортунизам, односно политички кукавичлук пред темама које су се отвориле протеклих недеља показују да су опозиционе странке више окренуте калкулисању него што су спремне да на овом, рекао бих историјском раскршћу за БиХ и Српску заузму јединствен став са владајућим странкама - истакао је Калинић.
У том контексту, указао је Калинић, невјероватно је са којом равнодушношћу прелазе преко изјава неких страних дипломата о томе да је "изворни Дејтонски споразум ретроградан" и да треба стварати "Велику Босну" чија влада испоручује народу БиХ оно што му треба.
- Обје изјаве су двије стране исте медаље: заговара се грађанска, читај унитарна, држава са централном владом и имагинарним "народом БиХ". Можда им се и не хтијући омакла реминисценција на некадашњу "велику Југославију" коју су њихове политичке елите здушно растуриле деведестих година и на југословенску наднацију - нагласио је Калинић.
Он је навео да су се 25 година послије промијениле прилике.
- Распадом Југославије десио се трагичан грађански рат који је у Дејтону заустављен. Слово изворног Дејтона никада није предвидјало "наднационалне Босанце и Херцеговце", него је још прије 25 година стављена тачка и написано јасно да је кондицио сине ква нон /Conditio sine qua non/ за мирну и стабилну БиХ успостављање заједнице три конститутивна народа и два равноправна ентитета - појаснио је Калинић.
Нагласио је да нико не спори и није потребно да нам странци отварају очи како је услов одрживости сваке од земаља насталих распадом бивше Југославије јачање економије, инвестирање, продуктивно запошљавање, јачање институција демократије, борба против корупције и криминала.
- У садашњим пандемијским околностима власт Српске, уз несебичну помоћ Србије, чини у том погледу највише што може. Али, трапава политика странаца додатно компликује живот и зато непрекидно указујемо на потребу да своју судбину узмемо у своје руке - констатовао је Калинић.
Поред осталих, додао је он, и високи представник води пристрасну политику и црно-бијелим сликама приказује "босанску" реалност.
- Бескрупулозне оптужбе на рачун политичког руководства Српске у готово сваком извјештају пред Савјетом безбједности УН већ звуче као излизане фразе и додатно обесмишљавају присуство ОХР и његову функцију. О томе је прије неколико дана најбоље говорио руски представник у Савјету безбједности - рекао је Калинић.
Он је упитао зашто након свих ових ствари које су изнијете у јавност опозиција у Српској ћути, зашто постаје саставни дио политичке хистерије наспрам до краја аргументовано и у мирном духу изнијете идеје да се разговара о будућности сада подобро мутиране БиХ или ако разговори не дају резултат о евентуалном мирном разлазу оних који конституишу ову политичку заједницу?
- Оправдано се поставља питање: која су то комфорна обећања за будућност дата опозицији од иностраних покровитеља и домаћих унитариста како би опструисали овај логичан процес. Да ли се у то уклапа и оно сто се десило 8. маја у Градини, када нико од опозиције није дошао да се поклони жртвама усташког геноцида међу којима је највише Срба? Да ли је то можда први знак да је спремна, зарад својих каријеристичких амбиција, на ревизију и недавне историје нашег народа на овим просторима - упитао је Калинић.
Оцијенио је да је јадно то "оправдавање" да нису хтјели да учествују у још једној "представи" актуелне власти, упитавши да ли је то ресетовање за "грађанско помирење" у име неокомунистичке идеје о "великој Босни".
- Дакле, сутрашња сједница почетак је оног што бисмо у наредним мјесецима метафорички могли назвати: Кво вадис /Quo vadis/ БиХ? Кво вадис Српска? Ово ће бити раскршће, а вријеме ће показати у ком правцу ће отићи српска опозиција - закључио је Калинић, некадашњи предсједник Народне скупштине Српске.