latinica  ћирилица
12/05/2021 |  16:17 ⇒ 18:33 | Аутор: РТРС

У Београду отворена Спомен соба Србима страдалим у Хрватској

Спомен соба Србима страдалим у рату у Хрватској од 1991. до 1995. године, отворена је у просторијама Удружења породица несталих и погинулих лица "Суза" у Београду.
Кисић Тепавчевић и Одаловић посјетили Спомен собу у Београду (Фото: Раде Прелић) -
Кисић Тепавчевић и Одаловић посјетили Спомен собу у Београду (Фото: Раде Прелић)

У Спомен соби налази се 800 фотографија страдалих, а процјењује се да је у том периоду у Хрватској убијено и нестало око 7.500 људи.

Министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Дарија Кисић Тепавчевић рекла је на отварању да је држава уз породице несталих и да, заједно са њима, тежи да се судбина свих несталих разријеши.

Кисић Тепавчевић је на отварању Спомен собе подсјетила да је прошло више од 30 година од првих страдања и оружаних сукоба на подручју бивше СФРЈ и да је судбина многих особа још увијек неријешена.

- Ова соба је препуна емоција, осјећају се патња, туга и бол, али и ваша храброст и упорност да истрајете у својој борби док и последње НН лице не добије своје име и презиме - нагласила је Кисић Тепавчевић.

Према подацима Комисије за нестала лица Владе Србије, и послије 30 година, око 1.600 особа води се као нестало у Хрватској, која злоупотребљава и политизује ово хуманитарно питање.

- Ми и даље инсистирамо да се заврше ископавања на познатим гробним мјестима. Још 36 мјеста која смо ми и хрватска страна заједно утврдили, по протоколима које су они предали са асанације, нису ексхумирани. Ми инсистирамо да се разријеши судбина и да се утврди чија су тијела у мртвачницама у Загребу, Осијеку, Ријеци. Тамо се налази 878 тијела - истакао је предсједник Комисије за нестала лица Србије Вњљко Одаловић.

Породице траже да се пронађу посмртни остаци, да сахране своје настрадале, а они који су чинили злочине да буду процесуирани.

- Пролази трећа деценија од рата. Породице и свједоци умиру. Врло је важно да се забиљеже чињенице док имамо живих свједока - каже Драган Ђукић, из Удружења "Суза".

Ово удружење намјерава да све материјале које посједује уступи озбиљном меморијалу за који вјерује да ће бити отворен.