Споменик на Казанима - срамни покушај прикривања злочина (ВИДЕО)
Осим што је јама на падинама Требевића само једно од небројених стратишта сарајевских Срба, из конкурсне документације сасвим је јасно да намјера није да се пијетет искаже брутално убијеним припадницима једног конститутивног народа.
Циљ и сврха споменика, намјењеног сарајевским цивилима, за њих је скидање хипотеке са одбране Сарајева. За Србе, то је јасно прикривање злочина!
Из јаме Казани на падинама Требевића ексхумирано је 29 посмртних остатака, углавном српских цивила. Било је основа да се Казани и даље истражују, јер још је најмање 40 лица српске националности нестало је у том дијелу града, али политичко Сарајево то није дозволило. Сад су градске власти Сарајева у том од очију јавности скривеном и неприступачном дијелу града одлучили не само да бетонирају њихову судбину, него и да жртве понизе.
- Одати почаст сарајевским цивилима који су током опсаде Сарајева 1992. и 1993. године на локалитету јаме Казани на Требервићу доведени и убијени, а јама је кориштена као гробница тамо убијених жртава. Скинути хипотеку са одбране Сарајева и припадника Армије Републике БиХ, јер је за злочине на Казанима осуђено 14 појединаца - наводи се у конкурсу који је објавио Град Сарајево.
Осуђени пред Кантоналним судом у Сарајеву, али не за ратни злочин над српским становништвом, него за убиства. Да ли су амнестирани пресуђујући Самира Бејтића, припадника 10. брдске бригаде на 14,5 година за убиства Ергина Николића, Душка Јовановића, Зорана Вучуревића, Бранислава Радосављевића, Божидара Шљивића, Предрага Шалипура...
Момчило Шалипур није дочекао правду.
- Прво су их изболи ножевима, па су га заклали и Бранислава, па су им онда одсјекли главе и бацили у провалију. Ја мислим да је то злочин над злочинима - испричао је Момчило Шалипур, отац убијеног Предрага Шалипура (Печат, 2006.године)
Казани јесу најмонструознији, али нису једини злочин над Србима. У Сарајеву и градским општинама откривено је и ексхумирано најмање 7 масовних гробница и више од 100 појединачних. Убијено је више од 2.960 цивила. Срби су били заточени у 211 логора, а многима се у њима губи сваки траг. Шта је онда споменик на Казанима, ако није свјесно прикривање злочина.
- Они требају да признају да су починили страшне злочине, да су Срби одвођени из станова, убијани на улицама и остављани да тако леже, те ствари они требају да напишу на споменику да се суоче да су власти СДА и да су војно – политичке структуре проузроковале ту политику, што је констатовала независна међународна комисија за истраживање страдања Срба у Сарајеву. И да се суоче са тим да су извршени брутални злочини над Србима, класично етничко чишћење - истакао је Милорад Којић, директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих.
И Мушану Топаловићу Цацу, обрачунавајући се с њим још током рата, намјеравали су приписати све злочине над сарајевским Србима.
Погубљеног Цаца, након рата из гробнице са НН ознакама пренијели су на шехидско гробље Ковачи.
Њему су већ споменик подигли и то надомак идеолога, Алије Изетбеговића. Сарајево је тада рекло свој став, десетина хиљада Сарајлија одале су почаст Топалавићу, а тиме и његовом недјелу.
Чему онда потресати кости српским жртвама, недоличним и безличним споменицима.