latinica  ћирилица
14/05/2021 |  11:24 ⇒ 12:22 | Аутор: СРНА

Сутра обиљежавање 29 година од злочина у Тузланској колони (ВИДЕО)

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Душко Милуновић најавио је да ће сутра у Бијељини бити обиљежено 29 година од злочина над припадницима ЈНА у Тузланској колони, те је позвао Тужилаштво БиХ да процесуира злочине над Србима у БиХ, а један од њих је и подмукло убиство 54 војника у Тузли 15. маја 1992. године.
Душко Милуновић - Фото: СРНА
Душко МилуновићФото: СРНА

Очигледно је, истакао је Милуновић, да Тужилаштво БиХ неће и не жели да се суочи са злочинима који су почињени над Србима у протеклом рату.

- Међутим, то неће моћи тако да траје и питам их којим приоритетом рјешавају предмете који се код њих налазе. Позивам их да процесуирају злочине почињене над Србима, како бисмо могли да разговарамо о суживоту у овој земљи - рекао је Милуновић на конференцији за новинаре у Бањалуци.

Милуновић је навео да се злочин у Тузли десио по истом сценарију као у сарајевској Добровољачкој улици што је показало да хрватско-муслиманска страна није била спремна на мирно рјешавање проблема већ је намјеравала да изазове оружани сукоб са Србима.

Према његовим ријечима, око 40 рањених и заробљених војника ЈНА је малтретирано, од којих су петорица и убијена.

- Изет Смајић је пуцао у уста Радовану Крстићу с намјером да га убије. Међутим, Крстић је преживио и данас живи у Бијљеини - навео је он.

Суд БиХ је, напоменуо је Милуновић, овај предмет прабацио на Суд Кантона Тузла који је Смајића ослободио одговорности.

Како је нагласио, једини правоснажно осуђен у овом случају, и то на годину и шест мјесеци, је Иван Колер, али не за напад на Тузланску колону већ за малтретирање и иживљавање над рањеним и заробљеним лицима.

Помоћник министра рада и борачко-инвалидске заштите Радомир Граонић рекао је да ће у 12.00 часова на гробљу Пучиле у Бијељини, гдје су сахрањени посмртни остаци убијених у Тузланској колони, бити служен помен и положени вијенци и цвијеће.

Програму обиљежавања требало би да присуствују највиши званичници институција Српске, представници града Бијељина, Трећег пјешадијског /Република Српска / пука, те невладиних организација проистеклих из Одбрамбено-отаџбинског рата.