Милановић: За што скорији улазак земаља западног Балкана у ЕУ

Предсједавајући Процеса Брдо-Бриони, предсједници Хрватске Зоран Милановић и Словеније Борут Пахор, одржали су данас на Бледу радни састанак уочи годишњег састанка на врху, саопштено је из кабинета хрватског предсједника.

Милановић је новинарима, прије састанка са Пахором, рекао да је иницијатива Процес Брдо-Бриони у протеклих десет година показала да има итекако смисла.

- Ту смо да подстакнемо и помогнемо својим пријатељима и комшијама са западног Балкана, у правилу са простора бивше Југославије, плус Албанија, да што прије и што једноставније, уколико је то могуће, уђу у ЕУ јер је то свима у интересу - рекао је Милановић.

Милановић претпоставља да је и Словенији у интересу да Хрватска што прије уђе у Шенгенску зону.

- Све је то дио једне широке приче у којој ћемо учинити све што је могуће, прије свега наше владе, дакле извршна власт, али и с наше стране, да наше комшије, што прије постану дио заједнице којој ми припадамо - поручио је Милановић.

Он је указао да је Европа једна и треба бити једна.

- Кад год се овај простор у историји дијелио - није било добро - оцијенио је хрватски предсједник.

Милановић је позвао на сарадњу, упркос различитостима.

- Немамо о свим питањима иста стајалишта, али вјерујем да имамо стајалишта која су спојива и која могу међусобно живјети и дати некакав резултат - рекао је Милановић.

Он је поручио да је оптимиста поводом сутрашњег састанка, те очекује квалитетан самит на Брду код Крања.

Процес Брдо-Бриони покренуле су Хрватска и Словенија 2013. како би регионалном сарадњом и рјешавањем отворених питања биле стабилизоване прилике на европском југоистоку и створени предуслови за проширење ЕУ.

Српски члан и предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик учествоваће сутра на састанку лидера земаља западног Балкана у оквиру процеса Брдо-Бриони који ће бити одржан на Брду код Крања у Словенији.

У делегацији БиХ биће и чланови Предсједништва Шефик Џаферовић и Жељко Комшић, а у раду скупа учествоваће предсједници Србије Александар Вучић, Сјеверне Македоније Стева Пандеровски, Црне Горе Мило Ђукановић и Албаније Илир Мета, те предсједник Хрватске Зоран Милановић и предсједник самопроглашеног Косова Вјоса Османи.