latinica  ћирилица
23/05/2021 |  11:52 ⇒ 18:51 | Аутор: РТРС

Анита Новаковић - хоби пронашла у везу (ВИДЕО)

Вез је традиција која се обично преноси с кољена на кољено, с мајке на кћерку, с баке на унуку.
Анита Новаковић - Фото: РТРС
Анита НоваковићФото: РТРС

Међутим, Анита Новаковић је ову вјештину научила сама, уз малу помоћ неких туторијала са интернета.

Млада везиља Анита Новаковић из Србца има помало необичан хоби за своје године. Док њени вршњаци вријеме проводе претражујући интернет, она највеће задовољство налази у везу, непрестано трагајући за новим техникама и идејама.

Иако има много наруџби, још нема намјеру да јој овај хоби прерасте у професију.

Анита нам је рекла да је све почело из зеље да себи створи уникатне комаде одјеће.

- Из жеље да створим себи уникатно извезене комаде одјеће, кренула сам тако да покушавам. Први покушај није био сјајан, али с временом све постане ствар навике и све је само вјежба и рад и труд - истакла је Новаковићева.

Али не само то, потребно је и много стрпљења, које је, чини се, најважније у савладавању компликованих техника, попут змијањског веза, за који нису довољни само видео туторијали.

Додала је да јој је пријатељ показао основне технике змијањског веза.

- Па имала сам пријатеља, који ми је показао основне технике, односно, увео ме у ту читаву причу змијањског веза, послао ми је неке ПДФ датотеке и онда сам ја преко њих гледала и за први покушај ми је требало 5, 6 сати да сконтам прво како се ради и онда послије, када је кренуло, онда је ишло лакше - каже Анита.

Анитина машта и инвентивност немају граница, па стално трага за неким новим и компликованијим техникама. Тако је дошла на идеју да на тилу извезе маслачак, што није нимало лако, ако се има у виду да на прозирном материјалу мора да буде једнако и лице и наличје.

Ипак, ништа се не може поредити са везом на пресованом листу са дрвета, који је Анитина оригинална идеја. Имала је жељу покренути нешто, што до сада још није виђено.

Анита везом не уљепшава само нове одјевне предмете, него враћа сјај и неким већ оштећеним, драгим одјевним предметима, које јој је било жао да баци.

За овакве радове врло је тешко одредити цијену, ако се узме у обзир уложени труд и вријеме, али мало је и оних који су спремни ту цијену да плате.

Истиче да је ручни рад доста кошта и да људи претежно нису спремни издвојити новац.

- Углавном поклањам, јер у ово вријеме је мало тешко продати, зато што ручни рад доста кошта и нису сви баш спремни издвојити неку своту новца. Ручни рад треба наплатити и требам цијенити цвој рад, па углавном, нешто продам, нешто поклоним и тако - каже Анита.

Џепарац, зарађен везом, Анита улаже у материјале и прибор за рад, који су доста скупи и не могу да се набаве овдје. Иако је почела да везе прије само три године, Анита је већ стекла богато искуство у везу, које радо преноси онима који су заинтересовани да науче. Тако је у удружењу “Ц.Е.З.А.Р.” одржала радионицу веза за дјецу, која јој је остала у врло лијепој успомени.

Мало је времена да реализује мноштво идеја које се рађају у њеној глави, али је најважније да ужива у раду, јер везење опушта и врло позитивно утиче на расположење.

- Када радите оно што волите, то вас доста и смирује и у доста случајева вез ми је заправо ријешио главобољу, јер тако скрећем мисли са некаквих проблема и оптерећења, која су ме у току дана стигле - рекла је Анита.

Ипак, када се направи нека грешка, то може бити веома фрустрирајуће, као што је случај са змијањским везом, који се не може поправљати, него се мора почети испочетка. Али све се заборави када се извезе посљедњи бод и види својих руку дјело у пуном сјају.