Посљедњих мјесеци евидентно поскупљење животних намирница (ВИДЕО)

Између осталих, већа је цијена горива, али и житарица, па све то утиче и на цијену брашна.

Ако томе додамо и садашњу цијену уља и шећера, онда није тешко закључити да ће пекарски производи коштати више.

Све то поскупљује и узгој стоке, а опет - то се одражава на цијену млијека и меса.

Посљедице са глобалног тржишта утичу и на нашу економију.

Како су поскупљења посљедњих мјесеци тако очигледна, тешко би било и побројати производе чија је цијена расла.

Грађанима најтеже падају пос купљења животних намирница.

Ланац поскупљења великог броја производа захватио је, како наше, тако и европско и свјетско тржиште. Највише се осјети на цијени прехране, енергената и хемијске индустрије.

За потрошачку корпу се мора издвојити више новца. Примјера ради, већина оног што чини цијену пекарских производа је скупље.

- Порасле су цијене 30-40 одсто, шећер 60 одсто, брашно 10, а брашно улази 30 одсто у цијену пекарских производа што значи да би требало да поскупи три одсто - појаснио је Саша Тривић, власник Крајинакласа.

Да је и потрошачка корпа скупља за 30 до 40 марака навела је и Муриса Марић из Удружења потрошача Дон.

- Основне животне намирнице поскупљују. Ако су поскупјеле житарице, поскупљује брашно, хљеб, млијеко, сви производи од којих већина људи преживљава - додала је Марићева.

Велике свјетске економије траже начин да се позиционирају и диктирају тржишну утакмицу а то итекако утиче и на нас, сматрају економисти. Тврде, Америка и Кина су своју потрошњу вратиле скоро на ниво прије пандемије и траже начин како да зауму примат прије него се остали консолидују.

- Имамо чињеницу да је у САД дошло у прошлом мјесецу до повећања тражње за свим робама, поготово нетрајном за 10 одсто и тај тренд ће да се настави - каже економиста Александар Љубоја.

Саша Грабовац, економиста, истиче да развијене економије свијета утичу на потражњу и глобално се пресликава у цијелом свијету.

Домаћим произвођачима није јасно зашто је дошло до поскупљења житарица. Спекулације и стварање монопола у овом тренутку је сасвим очекивано.

- Лоша жетва колико знамо није била. Бојим се да имамо појаву као 2009. и 2010. године када су велики инвестициони фондови ушли на тржиште хране и изазвали вјештачка поскупљења - додаје Тривић, док Љубоја наводи да тржишта још немају нова правила функционисања и да су монополи јако честа појава.

Цијена горива много утиче на вриједност већине производа. Барел је на свјетском тржишту много скупљи у односу на прошлу годину.

Скупљи је и грађевински материјал. Према предвиђањима цијене неће бити стабилизоване до нове године.

А до тада чини се функционисаћемо по принципу да када се велике економије накашљу, наша ће добити упалу плућа.