НАСА најављује двије мисије на Венеру, први пут послије 30 година
У оквиру најављене Насине мисије "Да Винчи+" анализираће се Венерина атмосфера, а "Веритас" ће мапирати њену површину. За обје мисије биће издвојено 500 милиона долара и биће покренуте између 2028. и 2030. године, објавила је Наса.
- Циљ мисије је да се установи зашто Венера данас изгледа попут пакла, иако је некада била много сличнија Земљи и можда је била прва насељива планета у Сунчевом систему, са океанима и климом сличној земљиној - стоји у саопштењу.
Свемирски орбитер "Да Винчи+", који ће се састојати од свемирске летелице и сонде, мјериће састав густе и вреле Венерине атмосфере, што би научницима требало да помогне да установе како је настала.
In case you missed today's #StateOfNASA announcement: we're returning to the planet Venus! Two new @NASASolarSystem missions, DAVINCI+ and VERITAS, will help us better understand how Venus became an inferno-like world: https://t.co/DF53pHj5V8 pic.twitter.com/5usRJ0xSoO
— NASA (@NASA) June 2, 2021
"Веритас" ће орбитирајући око Венере помоћу радара измјерити надморске висине на готово цјелој планети како би креирао 3Д реконструкцију њене топографије и потврдио да ли су процеси попут помјерања тектонских плоча и вулканских ерупција још увек активне на Венери.
Поред тога, "Веритас" ће мапирати и емисију инфрацрвених зрака са површине Венере да би утврдио тип стијена, који је углавном непознат, и утврдио да ли активни вулкани испуштају водену пару у атмосферу.
Сузан Смрекар из Насине Лабораторије за млазни погон (Jet Propulsion Laboratory) у јужној Калифорнији, биће руководилац истраживања и њена лабораторија ће управљати пројектом. Њемачки ваздухопловни центар обезбиједиће инфрацрвени мапер у сарадњи са Италијанском свемирском агенцијом и француским Националним центром за свемирске студије.
Земљина најближа планетарна рођака, Венера, друга планета од Сунца, слична је Земљи по структури, али је нешто мања и много топлија. Изнад негостољубиве површине простире се густа и токсична атмосфера састављена највећим дијелом од угљен-диоксида и облака сумпорне киселине.
Clearest picture of Venus! Them Swirly clouds
— Black Hole (@konstructivizm) June 3, 2021
NASA pic.twitter.com/lI77ZmfpVD
Венера је друго по сјају небеско тијело на ноћном небу гледано са Земље, одмах послије Мјесеца, и најуочљивија је у сумрак и у рану зору, те се у народу назива и Звијездом Даницом и Звијездом Вечерњачом.
Због веома густе атмосфере на планети је екстремно јак ефекат стаклене баште и површинске температуре износе 880 степени Целзијусових, тако да је Венера најтоплија планета Сунчевог система.
Научници вјерују да је на Венери некада било воде и да је била погодна за живот прије него што су непознате силе покренуле овако екстремне промјене које су проузроковале испаравање океана.
Посљедња америчка мисија на Венеру, летјелица "Магелан", стигла је до планете 1990. године. Послије четири године кружења и снимања, летјелица је спуштена на површину како би прикупила податке из атмосфере, а затим се истопила.
Иста судбина чека и сонду "Да Винчи +" која ће бити спуштена на површину. Током слијетања требало би да прикупи и пошаље узорке о саставу Венерине атмосфере и висин притиска, као и да направи фотографије високе резолуције. Уколико успије и да преживи слијетање, очекује се да ће "прокључати" за двадесетак минута.