Тегелтија: БиХ треба да функционише без тутора

- Не можете бити држава уколико има тутора наметнутог са стране. Можда је институција високог представника у првим годинама након рата помогла у неким процесама, али у овом тренутну мислим да је она непотребна и да је давно требало да буде завршена њена мисија - рекао је Тегелтија.
Он је нагласио да се у посљедњих десетак година показало да нико више и не размишља о томе шта ради високи представник, који је његово мјесто и улога, те да у овом тренутку дефинитивно се показују да та међународна институција више није потребна у БиХ.
- Имате осјећај код једних у БиХ да ће високи представник донијети управо она рјешења која заступа та страна што дефинитивно није могуће и није прихватљиво, а са друге стране имате неке који су у БиХ јако несигурно осјећају када је у питању високи представник јер имају осјећај да је санкционисао углавном представнике једног народа и неметао рјешења која апсолутно нису била прихватљива свима у БиХ - појаснио је Тегелтија.
Предсједавајући Савјета министра рекао је за БХРТ да док год постоји потреба неких да високи представник нешто уради за њих, у БиХ нема спремности на разговоре и консензус.
- Без договора и консензуса у БиХ није могуће реално очекивати успјех и нарпредак, јер се блокирају прецеси и чека на то да високи представник донесе неке законе који само једнима одговарају. То су очекивања једне стране, а при том нису реална и не могу их дочекати - рекао је Тегелтија.
Он је навео да не размишља о "игри крупних играча на свјетској политичкој сцени приликом избора новог високог представника", напомињући да све што се догађа у вези са избором њемачког дипломате Кристијана Шмита на ту позицију само говори да та међународна институција одавно не би требала да постоји у БиХ.
Он је додао да се осјећа да високи представник није добродошао у један дио БиХ, док у други јесте и подсјетио да Република Српска указује на процедурална питања у вези са избором високог представника.
С друге стране, додао је Тегелтија, поједини у БиХ призивају високог представника и још му поручују да не долази без бонских овлашћења, која су на својој кожи углавном осјетили представници српског народа и један број хрватског народа.
Кад је ријеч о одлазећем високом представику Валентину Инцку, предсједавајући Савјета министара је констатовао да се овај аустријски дипломата заиста трудио да у посљедњих неколико година сви његови извјештаји буду неизбалансирани, једнострани и да одражавају мишљење и ставове само једне стране БиХ.
- С тога, те извјештаје ни у БиХ и ван ње нико не доживљава озбиљно као извјештаје који осликавају реално стање. И његов посљедњи извјештај у којем говори о вирусу корона о дисфункционалности државе апсолутно не осликава право стање - појаснио је Тегелтија.
Он је нагласио да је БиХ са свим својим уставним уређењем показала значајан степен организованости и отпорности на вирус корону и када је ријеч о здравственом систему и подршци привреди БиХ.
- Због тога се тешко сложити са Инцковим извјештајима, јер они у посљедње вријеме углавном служе као метод и начин обрачуна са руководством Републике Српске - закључио је Тегелтија.
