Туризам у Српској се поново буди
- Оно што ме радује јесте то да се са побољшањем епидемиолошке ситуације туризам поново буди - рекла је Гашићева у интервјуу Срни.
Она је навела да је у прва четири мјесеца ове године остварено 70.336 долазака туриста, што представља раст од око осам одсто у односу на исти период прошле године.
РАСТ БРОЈА ДОМАЋИХ ТУРИСТА
Када је ријеч о структури туриста, Гашићева каже да је у прва четири мјесеца ове године евидентирано 45.547 домаћих туриста, што је раст од 54,14 одсто у односу на исти период лани.
- Нажалост, у прва четири мјесеца ове године, због свих ограничења у кретању између држава која је наметнула пандемија вируса корона, забиљежен је пад броја страних туриста - констатовала је Гашићева.
Према њеним ријечима, највећи број страних туриста који су у прва четири мјесеца боравили у Републици Српској били су из сусједних земаља од којих предњачи Србија, чији држављани чине 54,18 одсто од укупног броја страних туриста.
НАЈВИШЕ ПОСЈЕТА БАЊАМА
Када је ријеч о дестинацијама које туристи највише посјећују у Српској, Гашићева каже да се на првом мјесту издвајају бањски центри, али да су ту и планине и друге локације које туристима пружају искуства адреналинског, али и руралног туризма.
- Овоме не свједоче само статистички показатељи, већ и повратне информације које смо у протеклих скоро годину дана добијали од корисника туристичких ваучера, који су управо ове локације бирали за свој одмор, уз посјете Вишеграду и Требињу - истакла је Гашићева.
Она је рекла да је кроз пројекат реализовано више од 40.600 туристичких ваучера.
- Осим тога што смо грађанима Републике Српске омогућили субвенционисани одмор, кроз овај пројекат смо, вјерујем, помогли и домаћим туристичким радницима да се позиционирају на домаћем тржишту - додала је Гашићева.
ТРГОВИНА ЈЕДАН ОД НАЈПОГОЂЕНИЈИХ СЕКТОРА ПАНДЕМИЈОМ
Гашићева је рекла да пандемија и сва ограничења која је наметнула нису произвели губитке у сектору туризма, већ су неминовно штете трпјеле и друге повезане гране, а трговина је свакако једна од најпогођенијих.
- Уз смањен промет који се односи на доласке и потрошњу туриста, ту су свакако и смањење промета у пограничним мјестима која су биљежила куповине грађана из сусједних земаља, посебно у Посавини - навела је Гашићева.
Осим тога, каже Гашићева, сектор трговине је изложен посљедицама пандемије и у смислу смањење и одложене потражње потрошача, али и низа предузетих социјалних мјера које су промијениле свакодневно понашање људи, као и организовање пословања у сектору трговине.
Гашићева је подсјетила да је у одређеном периоду био забрањен рад тржних центара, трговина и тржница, што је довело до дјелимичног или потпуног престанка пословања одређеног броја трговаца.
- Било је и изузетака, па су тако трговине робом широке потрошње, медицинском опремом и апотеке биљежиле појачан промет усљед страха грађана од несташица основних животних намирница, те повећаним потребама за хигијенским препаратима и медицинском опремом - навела је Гашићева.
КОНТИНУИРАЊЕ АКТИВНОСТИ НА СТВАРАЊУ ПРЕПОЗНАТЉИВОСТИ ДОМАЋЕГ ПРОИЗВОДА
Гашићева је истакла да Министарство трговине и туризма по питању промоције домаћих производа већ дужи низ година континуирано проводи активности на стварању препознатљивости домаћих производа и услуга и на промоцији и подстицању њихове куповине.
Осим припреме брошура и других штампаних материјала, каже Гашићева, одржавају се и сајмови домаћих производа отвореног типа под слоганом "Наше је боље", на којима домаћи произвођачи имају прилику да излажу производе и остварују контакте и сарадњу са потенцијалним корисницима, дистрибутерима, али и инвеститорима.
- Ту је свакако и наш магазин "Најбоље из Српске", кроз који годинама уназад промовишемо домаће производе и произвођаче из различитих области - додала је Гашићева.
Она је навела да је приликом недавне посјете Представнишву Републике Српске у Србији разговарано о изради заједничког програма, кроз који би се што успјешније промовисала производња из Републике Српске у Србији, која је највећи спољнотрговински партнер Српске.