latinica  ћирилица
10/06/2021 |  15:55 ⇒ 16:31 | Аутор: РТРС

Деманти на објављен текст

Поводом текста на порталу "Хоће ли Трговска гора постати складиште нуклеарног отпада? објављеног 21.маја 2021.године стигао је деманти Фонда за финанцирање разградње НЕК.
Трговска гора - Фото: РТРС
Трговска гораФото: РТРС

Наводе да је у тексту изнесен низ нетачних информација које јавност, како они наводе, могу навести на погрешне закључке.

Деманти преносимо у цијелости:

Говорећи о разорном земљотресу који је погодио подручје града Петриње и околна мјеста, новинар Борис Анђић истиче како је настрадало више од 1.100 објеката те да се подручје Черкезовца налази на активном расједу који се протеже од Јастребарског до Бањалуке. Прије свега, податак о штети на цивилним објектима не може се доводити у корелацију са инфраструктуром и грађевинама на Черкезовцу, јер нису ни грађени према истим критеријима, с истим материјалима то су различитих намјена и на различитим теренима. Наиме, подручје касарне Черкезовац, није у зони номинираних активних расједа, тако да и у случају поновног земљотреса није могуће та подручја третирати једнако.

Надаље, господин Анђић закључује како би изградња одлагалишта радиоактивног отпада представљало пријетњу за животну средину и здравље људи. Ту је потребно разјаснити више ствари. Прво, на Черкезовцу се планира успостава складишта, а не одлагалишта (израз који новинар и саговорници често користе) ниско и средње радиоактивног отпада. Друго, у објави се користи израз нуклеарни отпад, а на локацији Черкезовац није предвиђено одлагање нуклеарног отпада, већ складиштење ниско и средње радиоактивног отпада. Под појмом нуклеарни отпад можемо једино говорити о истрошеном нуклеарном гориву, а технологија збрињавања таквог отпада сасвим се разликује од збрињавања ниско и средње радиоактивног отпада. За рјешавање овог питања постоје иницијативе које истражују могућност заједничког, мултинационалног рјешења. С обзиром на геолошке аспекте територија Републике Хрватске, мала је вјеројатност да би се тај отпад могао одлагати у Републици Хрватској.

Трећа спорна ствар је да би одлагалиште радиоактивног отпада представљало пријетњу за животну средину и здравље људи, што је нетачно. Објекти складишта радиоактивног отпада пројектираће се према ЕУРОКОДУ 7 и 8 и препорукама Међународне агенције за атомску енергију (IAEA) с повећаним фактором безбједности како би могли издржати потрес и веће магнитуде од очекиваног и како би грађевине у центру биле сигурне од потреса високе разорне моћи. Уз то, Трговска гора (бивша касарна Черкезовац) је одабрана као преферентна локација за складиште радиоактивног отпада због складишних капацитета који гарантују потпуну техничку сигурност и исправност, а локација није у поплавном подручју и довољно је далеко од извора питке воде, стога складишта не представљају опасност ни за људе ни за околину.

Такође, важно је истакнути да је пројект успоставе Центра за збрињавање радиоактивног отпада пројект заштите људи и околине. Стога је циљ таквог пројекта да ниско и средње радиоактивни отпад и институционални радиоактивни отпад који ће се складиштити немају никакав утицај на околину.

Како би се потврдила прикладност изградње складишта и складиштење ниско и средње радиоактивног отпада и институционалног радиоактивног отпада на локацији Чекезовац на Трговској гори израдиће се студија утицаја на околину и безбједносне студије.

Такође, у децембру 2014. године израђена је Процјена сеизмичког хазарда за шире подручје Зринске горе у којој су дате препоруке за даља истраживања и опажање сеизмичности. Препоруке обухватају израду Сеизмотектонске студије и израду Студије потресне опасности за локацију Складишта NSRAO-а у Центре за збрињавање RАО, за шта је поступак јавне набавке у процесу. Циљеви пројекта су успостава и одржавање мреже сеизмографа и акцелерографа око локације Чеккезовац за прецизније мјерење и биљежење помака и убрзања тла током потреса, те анализа потресне опасности за локацију складишта NSRAO-a из НЕ Кршко у оквиру Центра за збрињавање РАО на локацији Черкезовац за потребе пројектовања, безбједносних  анализа и процјене утицаја на околину. Битно је напоменути да се ниско и средње радиоактивни отпад већ скоро 40 година налази у складишту у склопу Нуклеарне електране Кршко и нема никакав утицај на запослене нити на околно становништво, а Фонд ће хрватску половину NSRAO-а додатно обрадити како би се постигао већи степен безбједности. Исто је и с институционалним отпадом који је налази у два запечаћена складишта у центре Загреба као и са свим осталим институционалним отпадом који се тренутно складишти на мјесту настанка широм Хрватске.

Сматрамо како нема разлога за неаргументовано и сензационалистичко узбуњивање јавности, а ми као установа ћемо наставити транспарентно, истинито и јасно информисати јавност.