Литију поводом славе Београда предводио патријарх Порфирије
Уз оглашавање звона у свим градским црквама, литија је кренула у 19.00 часова од Улице адмирала Гепрата, па се потом кретала улицама Кнеза Милоша и Краља Милана, преко Славије и даље Булеваром ослобођења до храма Светог Саве на Врачару.
У овом највећем православном храму на Балкану служен је молебан за Београд и његове становнике, преносе београдски медији.
Због епидемије вируса корона, грађани су у литији подијељени у групе и замољени да носе заштитне маске. Мошти Свете Петке и деспота Стефана Лазаревића ношене су кроз литију, као и изворни барјак Града Београда, а на Тргу Славија пуштена је српска химна "Боже правде".
Овогодишњи домаћин славе је градоначелник Зоран Радојичић.
Град је као своју крсну славу узео Вазнесење Господње - Спасовдан од када је деспот Стефан Лазаревић 1403. године устоличио Београд као пријестоницу, у част обнове и напретка.
Данашњу форму славског обреда уобличио је 1862. године митрополит београдски Михаило Јовановић, тада и поглавар Цркве Кнежевине Србије, на чији је приједлог, упућен кнезу Михаилу Обреновићу, 1863. године саграђена Вазнесењска црква, која је успјела је да сачува оригинални барјак Управе града.
Спасовдан је покретни празник, али се увијек празнује у четвртак, 40 дана послије Васкрса, а десет дана прије Духова.
Колики му је значај одувијек народ давао види се по томе што је највећи историјско-правни документ српске средњовековне државе, чувени Душанов законик, обнародован на Спасовдан 1349, а допуњен, такође, на Спасовдан 1354. године.