latinica  ћирилица
21/06/2021 |  12:54 ⇒ 13:16 | Аутор: СРНА

У Цркви Светог Марка на Ташмајдану служен парастос убијеним Србима

У Цркви Светог Марка у Београду данас је служен парастос за Србе убијене на Миљевачком платоу код Дрниша, 21. јуна 1992. године, у злочину који су извршили припадници хрватске војске.
Београд - Црква Светог Марка - Миљевачки плато - парастос - Фото: СРНА
Београд - Црква Светог Марка - Миљевачки плато - парастосФото: СРНА

Парастос је организовало Удружења породица несталих и погинулих лица "Суза", а присуствовали су представници удружења прогнаних Срба из Хрватске и преживјели становници тог краја.

Они су по завршетку парастоса положили вијенце и цвијеће на споменик у Ташмајданском парку погинулим Србима у ратовима деведесетих година прошлог вијека.

Директор Информационо документационог центра "Веритас" Саво Штрбац истакао је да је злочин на Миљевачком платоу услиједио неколико мјесеци након што је то подручје стављено под заштиту УН, а Срби се опустили вјерујући да ће их "плави шљемови" заштитити.

- Управо доласком заштитних снага УН почела је пропаст Републике Српске Крајине. Овај злочин био је други од доласка заштитних снага УН, а први је извршен над Србима у оближњем селу Нос Калик - рекао је Штрбац новинарима испред цркве.

Заробљеници које је из Шибеника преузимао Штрбац, као предсједник Комисије за размјену заробљеника Републике Српске Крајине, рекли су му касније да у Шибенику постоји видео-касета са Миљевачког платоа, која се изнајмљује као хорор филм, а на којој су Хрвати снимили сва злодјела која су починили у тој акцији.

Ипак, истиче Штрбац, нико није одговарао осим двојице хрватских војника, који су из забаве сљедећег дана убили Србина заробљеног, па натјераног да баца убијене другове у крашку јаму.

- Једним дијелом пута у повратку возили су се бродићем по Крки, па су из зезања наредили заробљенику Мирославу Суботићу да трчи и пуцали у њега као у зеца. Добили су симболичне казне, а остали нико. Пријавили су их њихове колеге Хрвати - рекао је Штрбац.

Предсједник Удружења "Суза" Драгана Ђукић подсјетила је у изјави за Срну да због монструозности злочина који је почињен над њима, 12 тијела нису била у препознатљивом стању и да се још увијек налазе у Книну под хумкама, без обиљежја.

Ђукићева је апеловала да се помогне породицама, како би могли да изађу из неизвјесности и сахране своје најмилије истичући да је "најважније да људи схвате да су и Срби жртве".

Генерални секретар Удружења Срба из Хрватске Милојко Будимир истакао је да су због присуства заштитних снага УН-а, потписаног примирја и Дјечјег фестивала који се одигравао у Шибенику, сви очекивали да се овакви злочини неће десити.

- Срби су толико били сигурни да тих злочина неће бити, а десило се оно што се десило нашем народу и за вријеме Другог свјетског рата, када су очеви оних који су извршили овај злочин на Миљевачком платоу починили исти злочин над православним Србима тога подручја - навео је Будимир.

У злочину на Миљевачком платоу, прије 29 година, убијено је 40 територијалаца, који су затим бачени у јаму, а ексхумирани су тек послије два мјесеца.

Српско село Нос Калик срушено је до темеља и спаљено, један дио становништва је побијен, а други интерниран на острво у шибенском архипелагу.

Тијела погинулих су масакрирана, бачена у крашку јаму и затрпана смећем.

Посмртни остаци ексхумирани су два мјесеца касније, али због тешког стања у којем су се налазили њих дванаесторо није идентификовано, а њихова тијела су још у заједничкој гробници на Книнском гробљу.

Породице и послије 29 година још чекају на ексхумацију и идентификацију, како би их достојно сахранили у породичну гробницу, са именом и презименом.