Турска у нову "косовску мисију" креће преко Кипра - хоће ли се поново оклизнути
То каже за Спутњик дугогодишњи дописник српских медија из Анкаре Војислав Лалић поводом нове Ердоганове поруке која се коси са националним интересима Србије.
Ердоганова "косовска мисија" од Кипра до Бајдена
Однос турског предсjедника Реџепа Тајипа Ердогана према овој теми није случајан, као што није случајно да је Косово поменуо пред посјету сјеверном Кипру. Турска према Космету
има посебан однос и представља континуитет турске политике, упркос недавним трзавицама. Али, Турска баш и нема снаге да "изгура" признање такозваног Косова ни у целом исламском свету, а камоли у УН.
- Сада 114 земаља признаје самопроглашеноКосово и желимо да се тај број повећа. Надамо се да ћемо ове године на Генералној скупштини Уједињених нација, на састанку који ћу имати са Бајденом, поново разговарати о овој теми, да по питању признања самопроглашеног Косова заједно радимо - рекао је, између осталог, Ердоган турским новинарима пред полазак на турски дио подијељеног Кипра.
Турска гура "косовску независност" у исламском свијету
Турска је била друга земља у свијету која је признала самопроглашену независност Косова, заједно са САД, Албанијом и Авганистаном, подсjећа Лалић.
- Турска кампању прије свега води у оквиру Организације за исламску сарадњу, која окупља 57 земаља и Ердоган је више пута покушао да ова организација једногласно призна независност сампроглашеног Косова, али у томе није успио, јер има доста земаља које не желе да се играју, ако ни због чега другог, због сличних проблема које имају на својој територији - објашњава он.
Међу чланицама Организације за исламску сарадњу код којих напори Анкаре нису дали резултате су и Алжир, Азербејџан, Туркменистан, Мароко, Либан.
Однос Ердогана према Косову и Метохији није случајан, додаје Лалић и подсјећа на изјаву турског предсједника из 2013. дату у Приштини, да је "Косово Турска и Турска Косово", због чега је тадашњи предсједник Србије Томислав Николић отказао трипартитни састанак између Србије, Турске и БиХ.
Такође, Ердоган је 2010, током посете тадашњег предсједника привремених институција у Приштини Хашима Тачија, организовао разговоре између Тачија и представника Грчке и Сирије у напору да ове државе признају независност самопроглашеног Косова, исто без успјеха.
Порука пред пут на Кипар
Све то говори да се ради о посебном односу, иако се у посљедње време јављају шумови на релацији Анкара-Приштина, каже Лалић - Приштина је недавно отворила амбасаду у Јерусалиму, што је Ердогану јако тешко пало. Тим поводом, турски предсједник је изјавио да је то доживио као издају не само Турске, него и њега лично.
- Али, очигледно је да су у Анкари схватили да су у питању међународне игре, да је кључну улогу одиграо Доналд Трамп, а да је Израел заузврат признао самопроглашено Косово као прву муслиманску земљу која је отворила амбасаду у Јерусалиму. Ердоган је очигледно схватио да мора да пређе преко неких неспоразума - сматра Лалић.
Међутим, иако покушава да се у посљедње време наметне и као лидер, и као заштитник муслимана у свијету, Ердоган је свјестан да не може да заобиђе Србију ако жели да буде присутан на Балкану, додаје Лалић. Са Србијом покушава да развије односе по систему "оставимо спорна питања на страни".
У изјави о наставку лобирања за независност самопроглашеног Косова, турски предсејдник је најавио да ће то питање покренути на Генералној скупштини УН, као и током састанка са америчким предсједником Џозефом Бајденом. Он ће то и урадити. Међутим, неће постићи неки већи успјех, сматра Лалић.
Ако већ није у стању да постигне консензус о питању Косова у оквиру Организације за исламску сарадњу, како може да утиче на остале чланице УН, пита се он. Са друге стране, америчко-турски односи оптерећени су бројним неријешеним питањима, па је тешко очекивати да се Косово нађе на дневном реду састанка Бајден-Ердоган.
Ердоган је о Косову говорио пред одлазак на скевер Кипра, где су кипарски Турци још 1974. прогласили једнострану независност, коју је до сада признала само Анкара. Тренутак за изјаву, према Лалићевом мишљењу, није случајно изабран.
- Он заправо на Кипру жели да уради оно што подржава на Косову. Да турска мањина на Кипру прогласи самосталну државу. Али тешко да ће и за то успјети да придобије присталице. Уосталом, у ЕУ су пре његове посјете рекли да никада неће признати двије државе на Кипру - закључује Лалић.