Још не знају који посао им је повјерен у предмету Бук Бијеле
До тада, како је рекао, не знају ни који им је посао тачно повјерен.
- Тешко је сада било шта рећи. Ни како ћемо одлучивати, ко ће, ни ништа. Прво треба да проучимо одлуку и видимо са колегама из ентитетских комисија како да формирамо заједничку комисију, да ли има потребе и шта је предмет спора. Да ли је уставна надлежност или је законска процедура - истакао је Амовић за Глас Српске.
Комисија ће, сматра он, вјероватно донијети неку одлуку у овом случају.
- Док се не упознамо са предметом, не можемо ни размишљати о роковима. Све је сада далеко од било каквог рјешења. Не можемо ни претпоставити да ли се то може у року ријешити и да ли ће се ријешити - закључио је Амовић.
Уставни суд је прошле седмице, одлучујући о захтјеву који су потписала 24 члана Представничког дома Парламента БиХ за рјешавање спора између БиХ и Српске у вези са пројектом Хидроелектрана на Дрини, донио дјелимичну одлуку о допустивости и меритуму.
Комисији је наложено да, у својству Заједничке комисије за концесије, најкасније у року од три мјесеца од дана достављања ове одлуке ријеши спорна питања настала у вези с додјелом концесија.
Међутим, како се наводи у тексту, комисија, осим што је стално на мети критика због нерада, има и других проблема.
Према закону, требало би да има седам чланова, али тренутно броји само четири јер су осталима мандати истицали од 2008. до 2015. године.
Осим тога, одлуке се доносе ако су присутна најмање четири члана, од којих по један треба да буде из ФБиХ, Српске и Брчко дистрикта, али тренутни састав не одражава то правило, те је и у том погледу функционисање комисије онемогућено.
На све то, процедура за избор нових чланова покренута је тек половином прошлог мјесеца, а упућени не крију да би тај процес, у случају трзавица политичке природе на нивоу БиХ, односно у Савјету министара и Парламенту, могао потрајати и мјесецима прије него што нови сазив добије "зелено свјетло".