latinica  ћирилица
23/07/2021 |  11:48 ⇒ 12:59 | Аутор: СРНА

"Народ је извор суверенитета, ОХР правно не постоји"

Професор Факултета политичких наука у Бањалуци Жељко Будимир оцијенио је да Република Српска уопште не треба да има потребу и разлог да долазећег високог представника у БиХ Кристијана Шмита доживљава као легално изабраног.
Зграда ОХР-а (Фото: prijedor24h.net) -
Зграда ОХР-а (Фото: prijedor24h.net)

Будимир је послије неусвајања руско-кинеског приједлога резолуције у Савјету безбједности УН о затварању и укидању ОХР-а и високог представника нагласио да Шмит није именован у складу са процедурама, међународним правом и Анексом 10 Устава БиХ, тј. Дејтонског споразума.

- Тај представник је већ раније изгубио легитимност, а то што у Савјету безбједности није потврђено његово именовање говори да не постоји ниједан разлог да било која Шмитова одлука буде обавезујућа за Српску. Нарочито што прије доласка Шмита имамо ситуацију да се већ најављују одређени притисци и наметања за Српску. Даље кршење и неправно поступање, које би долазило из ОХР-а, не треба бити прихватљиво за Републику Српску - рекао је Будимир.

Он је истакао да је битно да ово буде став и власти и опозиције у Српској с обзиром на то да је улога високог представника по српску страну у БиХ била врло неповољна, те урушавала њену уставну позицију, али и политичку културу у БиХ.

Будимир је навео да нико у Српској не треба да се плаши високог представника јер је Република политички стабилна, а и раније је показала да има правно - политичке механизме да спријечи било какво наметање одлука.

Он је рекао да многи представници Српске трпе политичке санкције, али да тај начин дјеловања не доприноси ничему у земљи у којој постоји демократска процедура избора представника народа.

- Легалне и легитимне представнике Срба у БиХ не можете смакнути са сцене као што је било непосредно послије рата. Народ је извор суверенитета у свакој демократији, а његови су представници носиоци тога - нагласио је Будимир.

Он је рекао да је, с обзиром на раније ставове западних чланица СБ, било очекивано неусвајање руско-кинеског приједлога резолуције о затварању и укидању ОХР-а и високог представника у БиХ, иако је тај документ био у складу са међународним правом, те је одговарао и Уставу БиХ.

- Тај приједлог је нешто што би у основи било и право и правда, јер имамо искуство недемократског дјеловања високих представника што је само нанијело штету БиХ и довело је у демократски ћоркосак. Та држава просто није могла политички да се развија, а то је донијело економске, етничке и друге проблеме - рекао је он.

Закључио је да је битно да су предлагање ове резолуције учиниле Русија и Кина као двије велике силе и сталне чланице СБ УН, што је показатељ да се озбиљно мијења структура моћи у међународном систему и да се може очекивати више разумијевања од великих сила за "праву" ситуацију у БиХ, а не ону добијану кроз извјештаје високих представника у којима је мање-више обмањивана свјетска јавност.

Јовановић: Високи представник у правном смислу више не постоји

Предсједник Београдског форума за свијет равноправних Живадин Јовановић оцијенио је да у правном смислу више не постоји високи представник за БиХ, јер је досадашњи Валентин Инцко поднио оставку, а СБ УН није именовао новог.

- Пошто је СБ УН практично блокиран да одлучује у складу са прописаном процедуром, онда се не може сматрати да је именован нови високи представник за БиХ - рекао је он.

Навео је да западне силе настоје поново да политиком силе намећу рјешења која нису у складу са основним принципима међународних односа, нити у складу са одлукама Савјета безбједности УН, нити су у складу са Дејтонским споразумом.

- Јер, процедура именовања је позната. Може Савјет за примјену мира да предлаже и кандидује, али одлуку о високом представнику у складу са Дејтонским споразумом доноси СБ УН - истакао је бивши шеф дипломатије СР Југославије.

Према његовим ријечима, садашња ситуација рефлектује дубоку подјелу у глобалним односима између Кине и Русије као растућих свјетских сила и западних земаља које више желе и настоје да се понашају арбитражно.

Јовановић сматра да Република Српска и даље треба да остане на досадашњој принципијелној позицији да се поштује Дејтонски споразум и процедура за избор високог представника, јер та процедура и Дејтон нису испоштовани у случају Кристијана Шмита, који је кандидат за новог високог представника.

Он је оцијенио да високи представник, с обзиром на досадашња искуства, није био ни фактор стабилности, нити развоја, нити нека помоћ, већ је био фактор удаљавања од Дејтонског спроазума и његовог непрекидног континуираног кршења.

- У складу с тим, неопходно је да се укине та досадашња институција и да комплетна одговорност за даљу примејну Дејтонског споразума и развој БиХ у складу с тим споразумом преузму два ентитета и три конститутивна народа - нагласио је Јовановић.

Оцијенио је да је и досадашње постојање високог представника било сувишно и удаљавало је токове политичког одлучивања од грађана и народа БиХ и институција два ентитета.

- Та институција је узурпирала себи овлашћења која нема на основу Дејтонског споразума и која су, у ствари, представљала не само кршење Дејтона, него и Устава БиХ - рекао је Јовановић.